Млади желе још брже

Однос према ЕУ код грађана Србије утемељен је у највећој мери на три наде и очекивања: путу ка бољој будућности младих људи, већој могућности запошљавања и слободи путовања. Наде увелико превазилазе страхове: ако се Срби уопште плаше Европе, онда је то из два разлога: петина грађана се боји губитка сопственог културног идентитета, а шестина у ЕУ види гломазан бирократски апарат који води губитку времена и новца.

За директорку владине Канцеларије за европске интеграције Милицу Делевић, индикативно је да више од половине грађана Србије види у ЕУ пут ка бољој будућности младих људи.
– За мене је то врло рационалан одговор, зато што показује свест о томе да неће све користи стићи одмах. Грађани схватају европску интеграцију као улагање о будућност – каже Делевићева, указујући да млади људи од 18 до 29 година, у односу на популациони просек, имају знатно позитивније ставове према Бриселу.

– Тај део становништва жели већу брзину приближавања ЕУ и очекује у знатно већем проценту од старијих већу личну корист.

За Делевићеву су јако важни одговори из последњег истраживања који се тичу промене свести о модернизацији српског друштва: питање – у којој мери сте лично спремни да се мењате (радне и животне навике, додатно школовање), показало је да половина грађана није много спремна да се додатно школује или усавршава, док једна трећина није спремна да мења радне или животне навике.

(/slika2)Зато наша саговорница сматра да недавно подношење захтева за чланство у ЕУ јесте почетак, а не крај посла. „Поштено је рећи да ћемо посао промене друштва одрадити онолико брзо колико будемо спремни за корените промене навика и начина живота”.

Што се тиче очекивања грађана од интеграције Србије у ЕУ, они желе да буду још више информисани о политици према младима. Ту се потврђује свест да ће највише користи имати они који тек одрастају у Србији.

Наравно, занимају их остале теме, пре свега, заштита потрошача, животна средина, пољопривреда и фондови за финансијску помоћ земљама које треба да постану чланице.
– Рационално понашање грађана значи да можда они не воле све што виде и чују, али су свесни да чланство доноси многе користи – тврди Милица Делевић.
А. А.
-----------------------------------------------------------

Хрвати се плаше економске колонизације

(/slika3)На темељу анализе садржаја усмерених асоцијација о страховима и надама о Европи код младих у Хрватској, анализиран је њихов став према прикључењу Хрватске Европској унији. Резултати истраживања показују да више од двадесет одсто младих нема изражен став према прикључењу Хрватске ЕУ.

Код испитаника је однос према ЕУ утемељен у највећој мери на три наде и очекивања: економском напретку, остварењу одговорног управљања и реализацији европских вредности и стандарда у Хрватској. Али и на два страха: од економске колонизације и политичких промена.