Слагалица античког знања

Велика као кутија за ципеле, тајанствена бронзана справа са зупчаницима и бројчаницима, пронађена у праскозорје 20. века на олупини римског брода, годинама је збуњивала научнике. Сада је један британски истраживач доказао да је то најстарији астрономски рачунар.

Бавећи се тајнама "механизма са Антикитере", екипа грчких и британских научника одгонетнула је стари грчки текст који није прочитан више од 2000 година. "Део записа на справи, дужи од 1.000 знакова, већ је растумачен" каже физичар Јанис Бицакис са Универзитета у Атини. "До сада смо дешифровали око 95 одсто написаног".

Направа је извађена из римске олупине коју је 1900. пронашао ловац на сунђере близу грчког острва Антикитера, а чува се у Националном археолошком музеју у грчкој престоници. Механизам има више од 30 бронзаних прстена и бројчаника, прекривен је астрономским записима, а покретан је, вероватно, зупчаником. Сачуван је у три велика и неколико мањих комада.

"Помоћу овог уређаја израчунавао се положај звезда, барем Сунца и Месеца. Верујемо да су се могле предвидети и неке астрономске појаве", каже астрофизичар Ксенофон Мусас са исте високошколске установе. "По свему судећи, био врло редак, ако не јединствен".

Поменута јединственост не дозвољава да се износи из музеја, зато је телесни скенер од осам тона склопљен на лицу места. Помоћу тродимензионалне томографије откривен је голим оком невидљиви запис.

Шездесетих година први га је астрономским помагалом прогласио британски историчар науке Дерек Прајс, али многи су у ту тврдњу посумњали.

"То је слагалица која се бави астрономским и математичким знањем антике", објашњава Ксенофон Мусас". "Механизам би, заправо, могао поново исписати нека поглавља из тог раздобља".

Научници су, иначе, истражили шире подручје на којем су пронађени остаци римског брода, за који се верује да је потонуо око 80. године старе ере – барем су тако закључили према назнакама у вези са пореклом "механизма са Антикитере".

Једна од претпоставки казује да је справа израђена у Академији коју је утемељио антички стоички филозоф Посејдоније, на грчком острву Родос. Наиме, у тексту римског говорника и филозофа Цицерона, бившег Посејдонијевог ученика, описује се слична скаламерија.