Претеривање са радом шкоди

Радохоличари често себе сматрају незамењивим на послу. Породица, уколико је уопште и имају, у њима види канцеларијске робове и, нажалост, особе које су странци у кући, отуђене од породице јер често посла ради немају ни времена ни разумевања за најближе. И не само то: радохоличари немају времена ни за пријатеље, за одлазак у биоскоп или позориште...

Угледни амерички психотерапеут др Брајан Е. Робинсон проучавао је овај проблем с којим се многи сусрећу и каже да радохоличари пате од опсесивно-компулзивног поремећаја који он назива „најбоље прикривеном зависношћу”. Не ради се о дугом остајању на послу због посла, већ о неспособности да се особа искључи из – пословних обавеза.

Робинсон наглашава да радохоличари могу бити и жене и мушкарци. Сви они имају заједничке особине: сто пренатрпан пројектима, увек нешто раде и захтевају, стално се нервирају око ситница и перфекционисти су. У већини случајева нису тимски играчи, нису добри у преузимању овлашћења и у подели задатака и обично се понашају као да се све врти око њих.

За разлику од радохоличара, вредан радник „утрчава” у канцеларију и обавља сложене задатке – брзо, што брже може, продуктивно и добро. Они знају да се опусте и уживају у животу, да проводе време и деле различите интересе са породицом и пријатељима, што радохоличарима не полази за руком. Радохоличари стално размишљају и говоре о послу, чак и када су у кући или са пријатељима.

Према Робинсону, перфекционизам уништава продуктивност: радохоличар ће непотребно потрошити много времена на пројекат и често ће га проверавати пре него што га проследи даље. После извесног времена, послодавци заправо немају никакве користи од радохоличара. Вредни радници ређе изостају с посла него радохоличари, развијају боље односе с осталим запосленима у фирми и продуктивнији су.

Психички знакови радохолизма, додаје Робинсон, jeсу честе главобоље, умор, пробавни проблеми, бол у прсима, задиханост при најмањем напору, нервозни тикови или вртоглавица.

Такође, неки од знакова, истиче Робинсон, који се могу уочити у понашању радохоличара јесу честе провале гнева, немир, несаница, потешкоће с концентрацијом, заборавност, немогућност опуштања, нестрпљивост и нагле промене расположења – од еуфорије до депресије.

Притисак пословних обвеза не ствара радохоличара ништа више него што ресторани с брзом храном стварају дебеле људе, или барови алкохоличаре, каже Робинсон. Али, као и опијање или претеран унос хране, и радохолизам маскира прави проблем а успут проузрокује и многе друге тешкоће.

Процењује се да неки физички и ментални проблеми, произашли из радохолизма, америчке компаније годишње коштају и до 160 милијарди долара.

Брајан Робинсон закључује да би људи требало да схвате да је та појава присутна свуда, али да је истовремено и – лоша јер може да разори брак и науди деци, а у екстремним случајевима може да се заврши и самоубиством (ако такви људи не потраже помоћ на време). Робинсон је осмислио и посебан тест за оне који желе да сазнају да ли су радохоличари или не.