Снежна чаролија на Копаонику

Да се узалуд не каже „ко рано рани, две среће граби” прошлог уторка могла се уверити екипа новинара раноранилаца који су у организацији Министарства економије и регионалног развоја и Скијалишта Србије кренули пут Копаоника. Пун погодак, јер нас је дочекала права снежна чаролија, која је већ сутрадан, због пораста температуре почела да нестаје.

Повод за путовање било је пуштање у рад нове четвороседне жичаре на Гобељи, али и провера Млађана Динкића, министра економије и регионалног развоја да ли је наш највећи зимски туристички центар, након овогодишњих улагања, спреман за сезону.

А како ствари стоје, бар што се услова за скијаше тиче чуло се у „рапотру” који је Небојша Скорић, директор ЈП Скијалишта Србије, поднео министру Динкићу и Горану Петковићу, државном секретару за туризам.

Само после две (сада већ три) недеље од отварања скијашке сезоне, Скорић је задовољoљан посетом горстију, а хотелијери попуњеношћу капацитета.

После прошлогодишњих активности када су системом за вештачко оснежаване покривене стазе Панчић, Караман А и Караман Б, ове године то је урађено на стазама Дубока, Црвена и Црна, тако да је сада читав Копаоник покривен топовима за вештачки снег. Направљена је велика вештачка акумулацијa из које овај систем црпи воду. Дугогодишњи проблем уских стаза настао пре свега због новог система жичара, отклоњен је, стазе су значајно проширене, а направљено је десет километара нових.

Са свим улагањима у предходне три године, Скорић сматра да је скијалиште регионални лидер, нагласивши да све оно што имају модерни ски центри у Алпима имамо и ми на Копаонику, од система за производњу вештачког снега, жичара, система за припрему снега и табача снега.

Ову причу потврдио је и Динкић, с тим што је нагласио да сада, после визне либерaлизације, Копаноник има конкуренцију, а једини начин да се одбрани од тога јесу даље инвестиције.

– До сада смо обезбезбедили све оно што је неопходно за уживање скијаша, а уз нови инвестициони циклус у 2010. години, сасвим сам сигуран да Копаоник може остати конкурентан свим европским туристичким центрима. Тржиште је сада отворено и надам се да ће хотелијери и угоститељи схватити ову утакмицу и да неће претеривати са ценама. Апелујем на њих да воде рачуна и да се спусте на земљу јер постоји конкуренција. У реду је за Нову годину, ко хоће на Копаоник нека плати, али у нормалном зимском распусту када деца долазе, цене морају бити примерене, рекао је Динкић.

У последње три године у развој Копаоника уложено је око 25 милиона евра, а у години у коју улазимо планирано је близу 900 милиона динара из буџета ресорног министарства и Скијалишта Србије. Мастер план развоја Копаоника, како је појаснио министар економије, јесте револуционарни развој (урадити за кратко време што више ствари), а приоритет су четири нове жичаре (неке нове, неке се премештају), нови шестосед и четворосед, плус нове стазе како би се избегао несклад између капацитета жичара и стаза. Наравно приоритет је и паркинг простор.

– Тренутно на Копу има 30 километара стаза. После прве фазе биће 51, а план и могућности је да достигнемо 95 километара. Садашњи капацитет са осам подићићемо на 11, 5 хиљада скијаша на дан, а изградњом нових смештајних капацитета на крају године дошло би се до укупних капацитета од 11.000 кревета, најавио је Динкић.