Копље лети ка Лондону

Бацање копља је изузетно захтевна атлетска дисциплина. Такмичар мора да користи цело тело, а да би развио максимални потенцијал неопходно је да има невероватну комбинацију брзине, снаге, координације и флексибилности. Хитац почиње залетом, следи заустављање, такозвано укопавање, избачај почиње у ногама, преко кука и преношења тежишта тела напред, уз максимално одгађање опружањa и дуготрајно убрзање бацачке руке. Иако најлакша бацачка справа, лети најдаље, толико да је морало да претрпи измену тежишта јер је стадион за најбоље практично постао кратак, уз опасност по остале учеснике такмичења. „Кривац”је био Немац Уве Хон који је 1984. „пребацио” стадион (104.80 м), али се Чех Јан Железни 1996, са новим копљем приближио чаробној граници са 98,48.

Југословенску еру у бацању копља обележили су Сеад Крџалић (државни рекорд 83,34), учесник Игара у Лос Анђелесу 1984. и четири године касније у Сеулу (финалиста) и Наташа Урбанчић која је у Мексику 1968. освојила је шесто место хицем 55,42 метра, четири године касније попела за један степеник даљином од 59,06. Судећи по резултатима у јуниорској конкуренцији, потенцијалу и начину на који баца најбоље хице, у Лондону 2012. године српска атлетика могла би коначно и до победничког постоља у овој дисциплини, а медаља „у најави” налази се у десници Татјане Јелаче (19).

Девојка из Сремске Митровице скренула је пажњу атлетске јавности прошле године на Светском јуниорском првенству у Бидгошћу када је у конкуренцији годину дана старијих ривалки освојила бронзану медаљу (58,77). Апсолутна потврда вансеријског талента уследила је летос у Новом Саду. Хицем од 60.35 метра Татјана је освојила титулу јуниорске европске првакиње и оборила сениорски државни рекорд. Дуго ће остати упамћена ерупција емоција које је поделила са тренером Јованом Јахићем, почасни круг са српском заставом...

– Било је много разлога што сам реаговала на такав начин. Победила сам све европске вршњакиње, такмичење је било у Србији, а притисак огроман. Мали број људи веровао је да комбинација Јахић – Јелача може до злата, било чак и спотицања. Само тренер и ја знамо кроз шта је морало да се прође да би се у Новом Саду чуло „Боже правде”, а има и Бога и правде – истиче Јелача.

Резултат који има и значајну сениорску вредност (око олимпијске норме) комбинација је талента , спремности и срџбе која се дуго кувала. Пред шампионат у Бидгошћу Татјану је напустио тренер Александар Спајић , али није дозволила да је то поремети. Напустила је Сремску Митровицу и прешла у Партизан, али није пронашла мир ни у раду са Сеадом Крџалићем и Срђаном Јововићем. Дежурни атлетски критичари тумачили су то као хировитост и најављивали њену стагнацију, чак и пад, посебно када је таленат предала у руке Јована Јахића.

– Велика је срећа што сам што сам упознала Јахића јер никад се боље са неким нисам слагала. Са њим о свему могу да причам, потпуно опуштено и без страха. Пун је топлине и разумевања, а на терену бескомпромисан и непопустљив. Сигурна сам да могжемо до светског врха. Моја опсесија је светски рекорд и медаље на највећим такмичењима – наглашава млада европска првакиња.

Свесна да је очекује изузетно тежак период преласка из јуниорске у најјачу конкуренцију, Јелача је спремна да се максимално посвети раду у наредном периоду како би једног дана достигла славу легендарних бацачица копља, Петре Фелке, Рут Фукс, Трине Хатстад, Тине Лилак, Оследис Мендез или актуелне светске рекордерке Барбаре Шпотакове (72,28 м).

– У наредној сезони најважније је да се усталим на шездесет метара, а први такмичарски изазов очекује ме годину дана касније на европском првенству за млађе сениорке где ћу поново јуришати на титулу. Да би прогресија резултата била на планираном нивоу неопходно је да ме испрати и Атлетски савез, а то је сфера на коју не могу да утичем – не крије бојазан Јелача.

За бронзану светску медаљу још јој није исплаћена обећана награда у износу од 200.000 динара. Због сујете појединих људи буквално је избачена са стадиона у Сремској Митровици па размишља да се и званично пресели у Београд, мада је изузетно везана за деду Миленка који јој је највећи спортски и финансијски ослонац. Ни категоризација Олимпијског комитета Србије не иде јој у прилог јер је сврстана у трећу групу олимпијских кандидата , без стипендије која јој је неопходна за несметан напредак. Статус би могао да јој се промени од 2011. године , али услов је да наредне на Европском првенству у Барселони уђе међу осам најбољих.

– У новој сезони није у плану да јурим резултат већ да радим на елементима који су важни за године које долазе. У крајњем случају неће бити проблем да у Барселони уђем у финале јер је и у Пекингу за то било довољно шездесет метара, али то би у великој мери пореметило ред потеза до Лондона јер има много пречих ствари у тренингу. Али, ништа ме неће избацити из колосека, навикла сам на неправде, а на њих реагујем само на бацалишту – прилично је самоуверена Татјана Јелача.

------------------------------------------------------------

Јахић: Држава мора да помогне Татјани

Ико је најбоље резултате имао у раду са спринтерима и скакачима, Јован Јахић није без искуства у раду са бацачима. Својевремено је тренирао куглаша Јована Лазаревића који је за годину и по дана стигао до државног рекорда (20.40), као и рекордера у десетобоју Сашу Карана. Неколико месеци провео је и у кампу бацача Источне Немачке са легендарним Удом Бајером и то му је у многоме олакшало рад са Јелачом, за коју каже да је први бисер.

– Још нисам срео атлетичара са тако израженим победничким менталитетом. Татјанина велика предност је што до резултата није стигла уз помоћ вежби снаге, па су њене резерве изузетно велике. Значајно је што је после успеха на европском првенству схватила да је права атлетичарка и њен једини проблем да баци копље онолико колико може. Све указује да за три године може да напредује бар пет метара што би је сврстало у круг кандидата за висок пласман у Лондону, али иза ње мора да стане атлетска организација и држава на много конкретнији начин. Ако не могу да се обезбеде средства за њен безбрижан напредак, онда смо као спорт у великом проблему – истакао је Јахић.