Година градње у Србији

Министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњић најавио је у интервјуу ФоНету да ће 2010. бити година градње у Србији, јер су извршене све припремне радње, завршени главни пројекти за аутопут и припремљен део документације за железничку пругу.

Обезбедили смо већи део средстава за Коридор 10, милијарду и сто милиона евра, рекао је Мркоњић, и то 388 милиона долара од Светске банке, 600 милиона евра од Европске инвестиционе банке, 150 милиона евра од Европске банке за обнову и развој и 100 милиона из од Хеленик плана.

Према његовим речима, номиновано је још 40 милиона за део обилазнице око Београда.

„Већ имамо 115 милиона евра од Европске инвестиционе банке за деоницу од Добановаца до Батајнице”, додао је Мркоњић и најавио да би, коришћењем свих тих средстава, велики пројекат изградње аутопутева, у дужини од 250 километара, могао да буде завршен до 1. маја 2012. године.

Ове године планирамо да завршимо цео северни крак Коридора, од Београда до Хоргоша, рекао је Мркоњић, са „ипсилон” краком код Суботице, који је са 25 километара везан за Келебију, дакле укупно 110 километара пута на северу.

Мркоњић је најавио да ће бити отворена и два нова градилишта, прво код Димитровграда, где ће бити завршено 10 километара аутопута и на југу деоница Грабовница - Грделица, дужине 7,5 километара, коју је финансирала Светска банка са 38 милиона евра.

Поред овога, додао је он, „покушаћемо кад завршимо експропријацију на делу обилазнице од Добановаца до Батајнице, да би и тај део започнели и завршили посао за годину дана”.

Дакле, ове године завршавамо 110 километара аутопута, оне наредне још толико и на крају још 40 и на тај начин би завршили цео аутопут на Коридору 10, објаснио је Мркоњић.

„Као човек који се дуго бави развојем, пројектовањем и грађењем, посебно саобраћајних објеката”, Мркоњић је оценио да „никада нисмо имали овако затворену финансијску конструкцију, и сада је ствар само у нашим рукама да се то и реализује”.

Поводом градње аутопута ка Чачку, Мркоњић је најавио да се ове године планира изградња две деонице, од Обреновца до Уба и од Уба до Љига.

Он је подсетио да је на више од половине те трасе експропријација завршена, како би 1.марта предузећа из Србије могла да крену са радовима.

„Већина људи у Влади верује да ћемо и за остатак деонице до Чачка добити међународне кредите, јер је важно да држава почне да гради, а онда светске банке обезбеђују кредите”, истакао је Мркоњић.

Према његовим речима, сасвим је извесно да ће током 2011. године почети изградња аутопута од Појата до Вишеграда, где је проток од 10.000 до 12.000 возила дневно.

Мркоњић је, поводом приговора министарке за Национални инвестициони план (НИП) Верице Калановић да је део обилазнице око Београда, од Железника до Орловаче, изграђен по прескупој цени, објаснио да је његово министраство тај посао само наследило од претходне Владе.

„Није госпођа Калановић ту направила никакву грешку, једноставно, предузећа која су ту градила, радила су на основу уговора из 1991. и 1992. године, где је било око 12 анекса, али постигли смо договор и предузећима ће све бити исплаћено”, рекао је Мркоњић.

„Тешко је полемисати око цене аутопута било где у свету, јер је сваки километар специфичан због географије”, указао је Мркоњић.

Он је прецизирао да километар у Војводини кошта између два и три милиона евра, на брдовитом терену између 10 и 15, док километар у тешким планинским пределима кошта око 30 милиона евра.

(/Slika2)Што се тиче пруга, ситуација је нешто другачија, рекао је Мркоњић и напоменуо да није ни планирано да се уради више од онога што се може.

Средства обезбеђена из руског кредита од 600 милиона долара биће, пре свега, уложена у завршетак београдског железничког чвора, који је на магистралним европским пругама, најавио је Мркоњић.

Тај посао мора да се заврши, напоменуо је Мркоњић, радови су окончани на 90 одсто тог пројекта и до сада је у тај пројекат уложено око 950 милиона долара.

„Требало би завршити станицу Прокоп, то је негде око 200 милиона долара, а план је да урадимо и три или четири мања објекта битна за функционисање чвора”, истакао је Мркоњић.

Према његовим речима, на тај начин би се ослободио Савски амфитеатар, као највећа развојна шанса Београда и Србије.

Цео железнички Коридор 10 требало би да кошта четири милијарде и 600 милиона евра, нагласио је Мркоњић.

План је да се за седам година изгради двоколосечна пруга од Суботице до Врања, као и према Димитровграду и Загребу, како би се, према речима Мркоњића, возови могли да крећу минималном брзином од 160 километара на сат.

„У првој фази, уложићемо милијарду и сто милона евра, у другој остатак, али у овој години приоритет је електрификација пруге од Ниша до Димитровграда, јер то је друга слаба тачка на Коридору”, оценио је Мркоњић.

Његов сан је, како каже, да Београд и Будимпешта буду повезани брзим возовима, што значи да се та пруга модернизује и за брзине од 250 километара на сат, како би та раздаљина могла да се пређе за сат и по, два.

Реч је о пројекту који потиче још из деведесетих година и план је да се то уради за две године, нагласио је Мркоњић.

Он је истакао и да му је изузетно важна подршка коју има од председника Србије Бориса Тадића.

„Посебно ме радује што је председник ушао у тај пројекат, што дневно прати реализацију планираног, а то је гаранција да ће Коридор 10 бити завршен на време”, нагласио је Мркоњић.

Говорећи о стабилности владајуће коалиције и опозиционим захтевима за расписивање ванредних избора, Мркоњић је рекао да „нема много времена да се бави политичким питањима, јер он има свој посао”.

„У сваком случају, мислим да нам избори сада нису потребни. Дајте нам још годину, годину и по дана, па да завршимо ово што смо започели”, нагласио је Мркоњић и оценио да су „грађани сити избора”.

Што се мене лично тиче, могу да покупим своје ствари одмах и одем, али Коридор 10 ће остати трајна обавеза за онога који дође овде да ради, нагласио је Мркоњић и закључио да је то национални приоритет, због чега је он поносан.