Судија је несмењив

У медијима развила се, ових дана, повелика расправа у вези са законитошћу избора судија у Србији, али нико у њој не спомиње, нити истиче да је повређено, у смислу члана 146 ст. 1 Устава Републике Србије, уставно начело судијске независности, које гласи: „судијска функција је стална”.

Сталност судијске функције, или инамовибилитет,и непокретност судијске дужности представљају два основна својства и обележја судијског статуса. Сталност подразумева правило да судија не може бити лишен свога звања и положаја ничијом вољом или самовољом осим својевољно,као и из законом утврђених разлога престанка судијске функције.

Сталност представља најенергичније средство којим се гарантује независност судова. Под овим појмом подразумева се, какоу књизи „О судијској независности” пише др Живојин Перић, да судија не може бити лишен свога положаја вољом извршне власти него једино на основу пресуде редовних судова или дисциплинскепресуде Касационог суда. Само када је судија сигуран да не може доживети никакве неприлике акосе његова одлука не буде допала извршној власти или јавном мњењу можемо имати вере у његову непристрастност. Али ако су судије у положају сличном ономе у ком су и чиновници, ако онипо жељи извршне власти могу бити свргнутиса свога места онда слободно можемо рећи да ће теразије правде бити у веома несигурним рукама.

Под садржином појма сталности судијске функције подразумева се и право судије да не буде премештен у други суд без његовог пристанка, јерон у том случају не би био непокретан!Дакле, инамовибилитет или несмењивост судије представља услов без кога се не може остварити независност судова нити се може остварити оно што се означава као правна држава.

Монтескје, творац теорије о подели власти и правне државе, каже: „Да би се остварила правна држава, извршна власт се мора одвојити од законодавне и од судске власти. Тек кад се одвоји од законодавне власти извршна се власт може ограничити правним поретком. У праву, нико не може бити ограничен својом властитом вољом него туђом; зато, ако се хоће да вршиоци закона доиста буду ограничени законом, не сме се издавање закона поверити оним истим људима који их спроводе. Да носиоци извршне власти не би изиграли законска ограничења, тумачећи законе како им кад треба, од извршне се власти мора одвојити не само законодавна него и судска власт”.

Због тогасе у систему поделе власти на законодавну, управну и судску, судска власт у теорији и усудској пракси именује као трећа власт (troisieme pouvoir) која представља услов за постојање правне државе.

Право на правично суђење подразумева право грађанина на независан, непристрастан и правичан законом установљен суд. „Да би судска власт могла извршити свој задатак, она треба да је у положају у коме ће смети, без плашње и без опасности, слободно законе применити и пред њу изнесени спор решити онако како то правда (закон) захтева” (Живојин Перић).Заиста, „једино у својој независности”, вели професорГарсоне, ,,судија се осећа довољно храбар да се одупре и молбама и претњама, ма откуд оне потицале; да казни сваког кривца, ма како висок био положај његов и да не слуша никада другога гласа, сем гласа своје савести”. Међутим, свака извршна власт у свету гледа на скупштину као на своју „личну писарницу”, на државу као на свој домазлук, на Устав као на нешто што се не поштује и на судије као на онекоје треба ставити испод сача своје самовоље.

Овај вечити правни десант извршне власти на судску независност онемогућава начело поделе власти, тј.постојање правне државе. Политички је природно да извршна власт може успешно да реформише оне друштвене делатности које долазе одоздо, као што су то пореска, комунална, трговинска, спољнополитичка, имајући у виду да располаже снагом воље и акције.Нажалост, извршнавласт не располаже снагом логоса, па зато нити разуме, нити може да разуме специфичну, непоновљиву, јединствену природу судства као делатности одозго.

Несмењиве судије постале су смењиве, па је правно ирелевантно ко је на овим неуставним изборима од њих изабран, или неизабран,имајући у виду да не постоји судска власт као тзв. трећа власт у систему поделе власти.

адвокат