Сертификат гарант за безбедност хране

Уписивање у централни регистар који ће обухватити све који послују са храном почеће у току јануара, а до средине године очекује се формирање Савета за безбедност хране, као и успостављање система за брзо упозоравање на небезбедну храну (РАСФФ), најављују у Министарству пољопривреде.

Тиме се заокружује успостављање система који ће обухватити све који производе, прометују и продају прехрамбене производе, како то предвиђа Закон о безбедности хране који је усвојен пре шест месеци.

– Ради се на формирању софтвера за тај регистар, а направљен је и тим људи који ће уносити податке. Чека се и усвајање подзаконског акта који ће регулисати обрасце и табеле за регистрацију и након тога нико неће моћи да се бави производњом, прометом и продајом хране уколико није уведен у тај списак, односно сматраће се да ради на дивље – објашњава Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције.

Он додаје да ће будући савет за безбедност хране, чије оснивање такође предвиђа пре пола године усвојен Закон о безбедности хране, бити формиран у оквиру Министарства пољопривреде.

– Чиниће га стручњаци који познају материју и припремаће акте, попут водича добре хигијенске праксе, а за ово тело већ је предвиђен и буџет – каже Вујовић.

Он очекује и да ће у току године код нас профункционисати РАСФФ. Како је објаснио, то значи да чим нека земља констатује било какву неправилност у вези се небезбедношћу хране и алармира све друге путем тог система, када овај аларм и код нас буде зазвонио, осим инспектора на интернет сајтовима те информације ће моћи да виде и грађани. Једна од новина је, истичу у Министарству пољопривреде, и то што се применом закона први пут отвара и могућност признавања сертификата других земаља.

– То значи да када са појединим земљама будемо склопили билатералне споразуме роба на граници неће чекати данима, већ ће се прегледати сертификати о безбедности за које гарантују угледни издаваоци тих папира из земље порекла робе – објашњава Вујовић.

(/slika2)Све то доприноси изградњи система који нам је недостајао, а који ће омогућити ефикаснији промет хране, али и једноставније контроле квалитета и исправности. Зато се, објашњава Вујовић, прави и база података увоза хране у претходне три године. Тако ће они који су поуздани моћи да прођу без анализе сваке пошиљке.

Ради се и на подзаконском акту који ће регулисати контролу такозване мешовите хране. Будући да је испитивање намирница животињског порекла у надлежности ветеринарске инспекције, а биљног порекла у надлежности пољопривредне, долазило је до преплитања надлежности чим би се контролисао, на пример, бурек са месом или тестенина са јајима. Прописи чије се доношење чека требало би да разреше такве неспоразуме.

Ипак, ако је веровати инспекцијама, грађани Србије би генерално могли да буду задовољни квалитетом хране коју купују. Како је недавно изјавио Душан Пајкић, директор Генералног инспектората, број неисправних узорака мањи је од један одсто.

– Више од 60.000 анализа урађених у последњих шест месеци, односно од усвајања Закона о безбедности хране, показало је да је 65 производа било неисправно. Осим тога, од 300 узорака узетих са зелених пијаца свега четири било је неисправно – рекао је тада Пајкић.

Ненад Вујовић каже да се највећи број неправилности односи на погрешно декларисање робе.

– Производ мора бити назван правим именом, морају бити наведени сви састојци, произвођач, као и рокови употребе. И поред белог хлеба на рафу мора да стоји декларација са основним подацима о том производу – објашњава Вујовић.

На другом месту узрока проглашавања производа неисправним јесте нарушавање квалитета, када, на пример, уместо 50 одсто воћа – сок садржи мање.

– Али, за утеху је то што има најмање неправилности које се односе на здравствену небезбедност хране. Осим тога, границу прелази само храна која прође контроле, док код робе домаћих произвођача наилазимо у просеку на 12 одсто неправилних узорака, али и оне се углавном односе на декларације, а не на микробиологију – истиче Вујовић.

------------------------------------

Повлачење сокова

Санитарна инспекција Косова два дана пред новогодишње празнике привремено је обуставила продају више врста сокова произведених у Србији како би анализом утврдила да ли њихов садржај одговара декларацији на паковању, саопштено је у тој инспекцији, а преносе домаћи медији.

На анализу су послати узорци појединих врста сокова „Фрувите”, „Ла вите”, „Такова” и „Нектара”. Ова акција предузета је убрзо пошто је Национална организација потрошача Србије објавила лабораторијске резултате о квалитету нектара, сокова и напитака који се продају у продавницама у Србији. 

Заменик главног санитарног инспектора Ибрахим Тршњаку изјавио је да је инспекција након информација у медијима да садржај сокова неколико произвођача из Србије не одговара декларацији на паковању поступила према закону и привремено забранила продају сокова.

Како је рекао, забрана продаје ће важити све док Национални институт јавног здравља не утврди да ли садржај одговара декларацији. Тршњаку је истакао да је Удружење потрошача Србије упозорило на разлику између садржаја сокова и декларације, а то су пренели и косовски медији. Санитарна инспекција је као државни орган задужен за контролу квалитета била обавезна да реагује и предузме законом утврђене мере. На основу резултата анализа Санитарна инспекција ће одлучити да ли ће се дозволити даља продаја тих производа на Косову.