Играч за сва времена

Чачак – Људе у озбиљним годинама мало шта може да изненади, али Бобан Дмитровић (38) ипак није очекивао да га новинари Чачка на крају 2009. прогласе за спортисту године у овом граду.

- Обрадовао сам се, признајем – каже за „Политику” Дмитровић о најновијем признању у фудбалској каријери која, ево, траје већ четврт столећа.

Потекао је из Конарева код Краљева (2.4.1972.), почео у пионирима сеоске Будућности, ту живи и данас и није заточеник прошлости. Ни далеке ни свежије.

- Немам ниједну фотографију или касету са својих утакмица, чак ни за репрезентацију Југославије. Никад их нисам сакупљао, постоје једино исечци из новина које су родитељи сачували.

У време кад његови вршњаци прелазе на таблић, он и даље ређа спортска признања. Летос су га тренери Супер лиге уврстили у идеални тим шампионата 2008/9 на месту левог штопера, а само се по себи подразумева да је најбољи фудбалер Борца, са стартном платом од 1.750 евра.

Из Конарева је 1990. прешао у краљевачку Слогу, а затим отиснуо у нешто већи фудбалски свет. Играо је за београдски Рад од 1993. до 1996. године (83 утакмице, без датих голова), Гак из Граца (1996 - 2003, 164 – 9), Штурм из истог аустријског града (2003 – 2005, 52 – 0) и чачански Борац (2005 - , 116 – 6). У међувремену, нанизао је 13 игара у дресу репрезентације СР Југославије, све у време док је селектор био Дејан Савићевић.

- Први пут ме позвао за утакмицу против Руса, и она ми је некако најдража у читавој каријери. Играли смо 1:1, ја сам нешто центрирао а тамо је гол дао Саво. Или Мијат, не сећам се више.

Записано је у архиви нашег Савеза: квалификације за Светско првенство, Русија – СРЈ 1:1, (Ковтун 25, Мијатовић 32.), 2.6.2001., стадион Лужњики у Москви, гледалаца 65.000. СРЈ: Радаковић, Мирковић (од 86. Буњевчевић), Ђоровић, Обрадовић, Ђукић, Дмитровић, Лазетић (од 73. Друловић), Мијатовић (од 65. Кежман), Милошевић, Томић, Михајловић.

На интернет страници „Трансфермаркт” коју отварају сви играчи света, јуче стоји да је тржишна вредност Бобана Дмитровића 356.000 евра. Шта проценитељима значи оних шест хиљада на крају, кад су сви играчи око Дмитровића вредновани на округло, двеста, триста, седамсто хиљада...

- Не знам. То су нека немачка мерила.

Каже да је Антић добро склопио репрезентацију, и није проскочен нико ко заслужује да буде ту.

- Биће успех уколико у Африци прођемо први круг. После се више ништа не зна – реалан је Дмитровић.

Мисли да је Србија запоставила голманску школу, па се то враћа као проблем. Можда ће да буде решен кад стаса Бобанов старији син Филип (14) који брани за пионире Борца, док млађи Андреја (8) још није одабрао своју занимацију.

А отац, шта он планира?

- Играћу до лета за Борац, можда и даље. То ми је друга кућа, и остаћу у Чачку као тренер.

Видећемо да ли ће онда поновити грешку тренера који играче деле на младе и старе. Да није тог празноверја, Дмитровић би и данас био штопер у Звезди или Партизану, без проблема и без конкуренције.

Г. Оташевић