Година укидања виза

Једном је, изгледа, морало и то да се догоди – грађани Србије од 19. децембра 2009. поново могу да путују по Европи без виза. Тиме је испуњено једно од најважнијих обећања власти у прошлој години, али и обећање које је давано и за 2008, и за неке претходне године.

Пред Нову годину власт је убележила још неколико важних европских поена успевајући тако да испуни још неке обавезе које је преузела. Одмрзнут је Прелазни трговински споразум и поднета је кандидатура за чланство у ЕУ. Истина, и ово је испуњено нешто касније него што је обећано. Подсетимо, Божидар Ђелић је почетком 2009. најављивао подношење кандидатуре средином године, а тај догађај се најављивао и за крај 2008. или почетак 2009.

На крају прошле године одржана је и расправа пред Међународним судом правде о сецесији Косова, што је српска дипломатија успела да „избоксује” у Уједињеним нацијама, у складу са својим опредељењем да се мирним и дипломатским средствима бори за повратак јужне покрајине у правни поредак Србије. Један од успеха овог потеза је чињеница да је признавање Косова успорено, али после процеса у Хагу још су га две државе признале – Малави 16. децембра и Папуа Нова Гвинеја 21. децембра, чиме се број држава које су признале Косово попео на 65.

После годину дана од усвајања у Скупштини Војводине републички парламент је потврдио донекле измењен покрајински Статут (о којем ће, ипак, последњa реч бити Уставног суда Србије). Представници власти обећавали су да ће Статут и Закон о преносу надлежности бити усвојени до краја марта, али се то ипак догодило тек у последњем кварталу 2009.

Скупштина Србије је на почетку године обећала ефикасност и заиста је била ефикасна усвојивши око 300 закона и око 100 других аката. Како је обећано, усвојени су сви закони из области правосуђа и унутрашњих послова неопходни за укидање визног режима, али ни у управо окончаној години није донет годинама најављивани закон о Народној скупштини. Обећан је и сет медијских закона, али усвојен је само Закон о информисању и то упркос противљењу струковних организација, посленика јавне речи, па заштитника грађана који је овај акт упутио на оцену Уставном суду Србије.

Ратко Младић и Горан Хаџић још су у бекству, а председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић испунио је обећање да ће поднети оставку на функцију координатора Акционог тима за лоцирање хашких бегунаца ако до 31. децембра 2009. Младић не буде ухапшен.

У 2009. било је најава да би влада Мирка Цветковића могла да се смањи, што се није догодило, а ни рационализација државне управе није спроведена до краја прошле године, иако је према првим најавама од овог 1. јануара требало да буде 14.000 запослених мање. Тај план ће се, према последњим изјавама надлежних, спровести у фебруару-марту 2010. али на листама за отказе је нешто више од 8.000 запослених.

У успехе актуелне власти често се сврстава и балансирање између Брисела, Вашингтона и Москве, па с тим у вези и две високе посете Београду – руског председника Дмитрија Медведева и америчког потпредседника Џозефа Бајдена.

Протеклу годину обележила су обећања свих високих функционера владајуће коалиције да ће криминал и корупција бити „сломљени”, али до коначног циља у овом послу ипак је дуг пут. И поред хапшења неколико лекара или организованих група у полицији, царини и јавним предузећима због примања мита, покушаја дисциплиновања екстремних навијачких скупина и неких десничарских организација, пресецања нарко-канала, разбијања терористичких група на југу Србије, сарадње са безбедносним структурама у свету – овим друштвеним пошастима крај се ни не назире.

Важење старог, плавог пасоша је продужено и за 2010. Обећање министра просвете да ће прваци добити бесплатне уџбенике испуњено је, као и обећање министарке правде да ће криминалцима бити одузимана имовина стечена незаконитим пословима. Још се чека на давно дато обећање да ће се усвојити закон о реституцији.

Б. Баковић