Поскупели пороци

Од нашег дописника
Атина, 8.  јануара –  Грчка влада изненађења приређује – преко ноћи. Од јутрос Грци су у шоку после нових цена са којима је осванула сва штампа и о којима су брујали ТВ канали: цигарете и алкохолна пића, који спадају у најпродаваније артикле, преко ноћи су поскупели за 20 посто. Следеће на списку биће гориво, порашће наследне таксе и таксе на поклоне, на удару ће се наћи пензије, социјална примања...

Иако министар финансија Папаконстантину тврди да све мере које се предузимају немају никакве везе са притисцима који стижу из ЕУ, јасно је да 95 дана после преузимања власти социјалистичка влада жури да оствари бар део зацртаног... Јер, ускоро истиче рок од сто дана који су сами себи дали са обећањем нацији да ће до тада покушати да исправе врло тешку економску ситуацију и поврате поверење европских партнера. Министар Папаконстантину и даље тврди да ће се Грчка сама изборити са својим проблемима и да од ЕУ неће молити никакву помоћ, само реалан рок од три, боље четири године како би се смањио дефицит буџета од 12,7 посто и свео у разумне границе које прописује Европа. Међутим, Брисел је врло одлучан и тражи много краће рокове и веће кресање дефицита, чак до седам посто, што, руку на срце, изгледа помало нереално.

Дакле, нова поскупљења су последица нових пореза, али у исто време и резултат атмосфере у Бриселу и Атини где специјални експертски тимови ЕУ и Европске централне банке испитују колико су реална уверавања Папандреуове владе да краха неће бити и да ће се Грчка извући из кризе и поново подићи свој кредитни међународни рејтинг. Цигарете, оне скупље, од данас коштају 3,20 до 3,70 евра, док ће, рецимо, флаша најјевтинијег вискија бити уместо 11 евра, целих 13, што је још увек јевтиније него било где у Европи.

Међутим, ЕУ тражи од Грчке да се, поред смањења јавне потрошње и плата у државним установама за целих 10 одсто, тај проценат још подигне и да обухвати и социјални сектор. А то је најболније и то ће бити најтеже!

Премијер Јоргос Папандреу је поручио сународницима да ће 2010. бити тешка година, али и прекретница на економском плану. Одрицања су неминовна, али остаје питање колико су раднички синдикати и пензионери спремни да сарађују и да се у име владиног програма, мада је то много више национални, одрекну дела пензија, повишица, да још више стегну каиш... Наиме, највећи синдикати, али и пензионери, најављују да ће већ почетком фебруара изаћи на масовне протесте и обуставе рада како би показали своје неслагање са владином политиком... Незадовољство, како кажу, није уперено конкретно против владе социјалиста већ и против свих оних претходних влада и укупне политике која је земљу довела у тренутну ситуацију.

Сигурно је да генерални штрајкови неће бити од користи у тренутку када се доносе суштинске одлуке и повлаче круцијални економски програми. После анализе у Бриселу и мишљења које ће о предложеним владиним мерама на терену дати експерти ЕУ и централне банке који су у инспекцији у Атини, влада ће донети коначни закључак и пакет мера који је реалан, који може и мора да задовољи потребе и захтеве нације, али и ЕУ. Тај пакет конкретних мера, пореза, драстичних резова мора да још једном буде продискутован у влади, затим да прође кроз парламент где ће отпор, углавном политичке природе, бити велики и нимало једноставан. Прецизније, треба доказати и показати које ће то конкретне мере омогућити Грчкој да у 2010. дефицит буџета смањи за четири посто или око девет милијарди евра и омогући да само за годину дана дефицит буџета са 12,7 падне на 8,7 посто. Волшебних 500 милиона евра требало би да донесу нови, преко ноћи уведени порези, прецизније, поскупљење од 20 посто за цигарете и алкохол. Најважније, две милијарде евра треба да донесе укупна, драстична измена пореског система, увођење нових, већих пореза – што ће бити урађено већ у марту. ПДВ ће бити обезбеђен на сигурнији начин увођењем фискалних каса у све структуре: од трговине, преко бензинских пумпи, такси превоза, киоска... Такође, ексклузивне професије, како су их овде назвали, а реч је о лекарима, адвокатима и грађевинским предузимачима, биће под строжом контролом и директним надзором пореских органа. Тако више неће моћи да се годинама понавља ситуација да лекари и адвокати у ексклузивним атинским општинама пријављују приходе који су испод „минималца”... Начин да се дође до нових 2,5 милијарди јесте и програм приватизације. Очекује се да ће акције које ће се продавати у априлу и мају донети значајну суму. Као потенцијални купци углавном се појављују кинеске и азијске фирме, али влада званично демантује информације да би кинески бизнис могао да откупи трећину дуга од преко 300 милијарди евра.

Како народ каже: „Живи били па видели!” Јер било која опција да се изабере, неће бити ни једноставна ни безболна – ни за владу, ни за обичне Грке!