Вода живота у бурету од храстовине

Виски, пиће које се данас може наћи широм планете, освојио је цео свет и остао је један од најпрепознатљивијих симбола Шкотске. О томе како је тајна дестилације донета у Шкотску постоји неколико теорија. Једна од њих каже да тајна потиче са Оријента и да су је Мавари донели у Шпанију и Европу. Постоје извесни докази дестиловања у Ирској који датирају од самог почетка овог миленијума, мада легенда каже да је ту технологију свети Патрик донео у Ирску и на западне обале Шкотске још у петом веку.

Не зна се тачно када су дестилатори за производњу есенције усавршени за мануфактуру алкохолних пића, али се нова техника великом брзином раширила по Европи. Године 1494. фратар Џон Кор је први дестиловао тзв. aqua vitae – воду живота. На келтском вода живота каже се "uisage beatha" (ушкебах). Ушке, ушки, уиски – постао је виски.

Постоје строга правила прављења шкотског вискија која морају да се поштују. Према регулативама Шкотске асоцијације вискија (SWA), шкотски виски мора да се прави, одстоји у бурадима и флашира у Шкотској.

Основни састојци вискија су вода, јечам и квасац. Проценат алкохола у шкотском вискију не сме бити мањи од 40 нити већи 43. Бурад у којима виски мора да одстоји најмање три године је од храстовине. У зависности од тога да ли је буре направљено од америчког или европског храста добиће се различита боја и укус вискија. Уколико се користи европски храст, буре се претходно неколико година користи за чување шпанског шерија, чиме се добија посебна арома вискија. Запремина буради је 190, 250 и 500 литара и могу се користити више пута током 60 година.

Шкотски виски може бити пуњен ван Шкотске, по строго постављеним правилима. Уколико се користе други адитиви осим воде, било да су то шећер, вештачки укуси или други алкохол, производ се не може продавати као шкотски виски.

Постоје три типа шкотског вискија. Први је малт, настао 1494, који се прави искључиво од стопроцентног сладног јечма. Малт виски је производ мањих дестилерија, које га не производе за масовну продају. Он је знатно јачег укуса и пуније, снажније ароме па га конзумирају углавном прави љубитељи и познаваоци вискија.

Други је грејн виски који садржи разне житарице које могу, а не морају, да садрже и извесни проценат сладног јечма. Настао је 1830. године.

Трећи је бленд виски који се добија комбинацијом малта и грејна, настао око 1860. године због захтева за конзистентни и добро "одлежани" укус. Процесом блендинга врло прецизно се управља укусом, те је могуће сваке године добити исти укус, арому и стил вискија, само различитом комбинаториком вискија који улазе у бленд. Први произвођачи бленд вискија су браћа Џон и Џејмс Чивас, за којима следе и остали, међу којима је и Џорџ Балантајн.