Заљубим се пет-шест пута у року од…

Жене су увек спремне да осуђују оне мушкарце који се заљубљују на сваких пет минута и који таман када неко помисли „види га, напокон се скрасио”, са смешним изговором одлазе из мирне луке тражећи друго уточиште. Такви мушкарци нису баш тако малобројни, мислим да свако познаје барем једног таквог „фрајера”. Дешава се да га једног дана сретнете са неком Јеленом, другог са дотичном Драгицом, трећег са чудноватом Мајом, четвртог вас упозна са симпатичном Дашом, а после неколико недеља вам се повери да се ужасно заљубио у лепу Љиљу. И свака од тих жена је, барем неко време, била жена његовог живота! Али, да ли су баш мушкарци искључиво ти који се нон-стоп заљубљују, или има и оних жена које сваки дан налазе нове љубави?

Реално гледано, није резервисано искључиво за мушкарце такво понашање да им се од самопослуге до посла допадне минимум неколико особа. Има жена које се правдају тиме да су заљубљиве природе и да због тога не могу дуго да се задрже поред једног мушкарца. На студијама сам упознала Јелицу, девојку која је нас неколико другарица сваке недеље упознавала са различитим типовима са којима се забављала, почев од колеге са факултета, па возачем аутобуса, судијом, спортистом... Два пута је била пред браком, више пута се заклела на верност веривши се, а онда је долазило до тога да је увек наишао неко нови ко би је опчинио, па је одлазила из тих веза брже него што је у њих улазила. А онда ми је пријатељица Тина препричала случај њене рођаке Зоране, која је са 18 година дошла у Србију (живела је пре тога са породицом у Јапану), а већ је била верена за морнара из Канаде. И баш када је он требало да дође да је обиђе, она се „смувала” са асистентом на факултету, па је Канађанину рекла „збогом”.

– Смртно се заљубила у њега, тако нам је бар објаснила, а онда је одлучила да оде на усавршавање у Француску и тамо је упознала момка са којим је била неколико недеља, све док није наишао дечко за којег је одлучила да се уда и доведе га у Србију. После неког времена схватила је да га не воли, па је одлучила да оде у Кину, где се заљубила у једног конзула, и „шутнула” га оног тренутка док јој се није допао Американац са којим је добила дете. Напустила га је, вратила се овде и сада је, каже, у срећној вези са мушкарцем који опет није са овог подручја, а она поново тврди да никад није била срећнија – објаснила ми је Тина љубавну причу своје рођаке.

Тешко је проценити да ли ће особе заљубљиве природе, када дођу неке озбиљне године, одлучити да остатак живота проведу само поред једне особе. Психијатри би рекли да су им вероватно потребне бројне сеансе да би се утврдио корен њиховог лутања и решио проблем. А, ипак, можда ће се променити оног тренутка када заиста упознају особу свог живота, своју „другу половину”... И када не дозволе себи да баш свакога ко им је иоле симпатичан прогласе за оног правог, или ону праву.