И Београд и Загреб за решавање проблема

ЗАГРЕБ – Новоизабрани председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је да је у Хрватској и у Србији сазрела политичка свест о томе да коначно треба да почне решавање проблема који оптерећују односе две државе.

„Мислим да коначно сви проблеми треба да се ставе на сто и морају да буду решени”, рекао је Јосиповић у интервјуу агенцији Бета.

Јосиповић је рекао да ће чланство Хрватске у ЕУ и добри односи са суседима бити главни приоритети његове спољне политике.

Он је оценио да нерешена питања у односима две земље неће успорити напредовање ка Европи и додао да је интерес и Србије и Хрватске да „она друга што пре уђе у ЕУ”.

„Једна од главних поставки моје спољне политике је управо чињеница да су добри односи са суседима кључ и наше сигурности и развоја економије и Хрватске и свих земаља у региону. Главни напор ће бити усмерен управо према томе”, навео је новоизабрани председник Хрватске.

Упитан шта би Београд конкретно требало да уради да би евентуално дошло до повлачења хрватске тужбе за геноцид из 1999. године, Јосиповић је рекао да треба открити судбину више од 1.000 несталих, вратити преостало културно благо, али и наставити процесуирање ратних злочина.

Он је додао да су све те ствари већ почеле да се решавају и да је „данас битно другачија ситуација него у време када је тужба поднета”, али да „још пуно тога” треба урадити.

„Тешко је очекивати да буде пронађен сваки папир, али је битно да постоји добра воља, да се виде процедуре, активности и изразито добри резултати”, нагласио је Јосиповић.

Оценивши да се добра воља за решавање ових проблема из Београда показује, Јосиповић је додао да је „штета што је у једном тренутку дошло до малог застоја у развоју односа” и да процес јачања добрих односа треба наново мало подстаћи.

(/Slika2)Навео је да између тужилаштва за ратне злочине Србије и хрватског државног тужилаштва постоји добра сарадња на процесуирању ратних злочина у такозваним нехашким предметима.

Додао је, међутим, да Србија још треба да изручи Хашком трибуналу Ратка Младића и Горана Хаџића који су „и у Хрватској оставили крвав траг”, уколико се они налазе на простору Србије.

Јосиповић је поновио да „тужбе нису саме себи сврха”, оценивши да „нема разлога десетке година трошити време и новац на судски поступак, ако може да буде постигнут договор”.

„Сигуран сам да тужбе не би било да су се у време подношења хрватске тужбе ови проблеми решавали”, сматра Јосиповић, који је и сам учествовао у састављењу хрватске тужбе.

Упитан како истовремено одржавати добре односе са Србијом и са Косовом будући на српско противљење независности Косова, Јосиповић одговара да ће „бити потребно сналажење”.

„Надам се да ће доћи до промене и да ће се можда након поступка пред Међународним судом правде променити и односи између Србије и Косова. У првом реду то морају да решавају Србија и Косово”, истиче новоизабрани хрватски председник.

Као главне поставке своје спољне политике Јосиповић је навео улазак Хрватске у Европску унију, али и добре односе са суседима који су, према његовим речима, „кључ сигурности и развоја економије Хрватске и свих држава у регији”.

На питање могу ли међусобне тужбе за геноцид између Хрватске и Србије и нерешено гранично питање, да успоре обе земље на путу европских интеграција Јосиповић је одговорио негативно.

„Мислим да ти проблеми непосредно не представљају посебну препреку за улазак Хрватске у ЕУ, али проблеме треба ставити на сто и решавати. Данас су ти проблеми можда мање болни, али сутра могу да буду повод за неки већи неспоразум”, нагласио је Јосиповић.

Према његовом мишљењу, гранични проблем је „више техничко питање које ће бити решено или договором или на међународном суду правде”.