ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН

Наизглед парадоксално, савремени човек који негује култ разума и науке, а за  себе верује да је просвећен, избегава да важан посао започне 13. у месецу, куца у дрво "да не чује зло" и покушава да у звездама или картама прочита своју судбину. Колико само новца људи у свету годишње потроше за гатаре, видовњаке, астрологе, магове и пророке! Астрологија је постала читава веома уносна индустрија у САД! У 21. веку бестселери су књиге попут "Звезде и ваша будућност", "Астрологија и брак", итд. Један индијски економиста израчунао је да се у његовој земљи троши два пута више новца да би се плаћали астролози и врачаре него за школство и болнице!

И данас у нашем народу, баш као и пре више хиљада година, девојка спремна за удају верује да може на магијски начин да придобије свог изабраника. Ако хоће да га придобије, да га омађија, она треба да га погледа кроз венац који је исплетен од љубичица и обавијен црвеним концем. И данас трудница неће јести љуту храну ("не ваља се"), да јој дете не било пргаво, напрасито. Многи образовани, урбани родитељи не износе дете првих четрдесет дана и везују му црвени кончић око руке да би га заштитили од демонских бића, вештица, караконџула и злих очију! Није ретко ни то да се сељани организују, откопају гроб и пробију леш глоговим коцем како се не би више вампирио и узнемиравао људе.

Многи људи данас сматрају ова народна веровања за сујеверје, тј. глупост. Површно гледано, заиста, сви ти обичаји и обреди изгледају као нека збрка апсурдних уверења и произвољних радњи. Какве везе има, рецимо, поглед кроз венац са изазивањем љубави код момка или црвени конац и здравље детета? Али у љубавној магији, као и у другим сличним обредима, ништа није случајно (ни време, ни место, ни средства), а још мање бесмислено. Она се упражњава на посебним, граничним местима (раскрсница, воденица, праг), врши се ноћу (када је млад месец), главни извођачи су жене (повезане са Мајком земљом и хтонским светом), а као реквизити користе се магијски моћна средства (нпр. канџе, крило слепог миша, мртвачки прстен итд.). Сада је јасније зашто девојка гледа кроз венац. Она настоји да магијским кругом (венцем), "ухвати" момка, одвоји га од стварности и, уз помоћ хтонских сила, веже га за себе љубављу (отуд љубичице).

Све ове, данас презрене древне радње и предмети припадају јединственом, чврсто повезаном симболичком систему и имају свој смисао у оквиру једног архаичног и складног митско-магијског погледа на свет, који је достојан поштовања јер је вековима нашим прецима пружао уређену и стабилну слику универзума. 

Психолошка позадина љубавне магије, али и магије за очување деце, заштиту младенаца итд., јесте веровање у магијску моћ жеље и у могућност да познавањем митског устројства света, на магијски, делотворан начин контролишемо ток збивања и окренемо га у жељеном смеру. Девојка која пати због неузвраћене љубави подложна је враћању на стадијум нарцистичког осећања свемоћи, тј. верује да својим жељама и ритуалним радњама може непосредно, магијски контролисати чак и тако важан део реалности који јој измиче, а то је љубав свог изабраника. Такође, вршење магијских радњи док је одојче најнемоћније даје родитељима неопходну психолошку сигурност и уверење да су дете заштитили, а истовремено друштвеној заједници се враћа поремећена равнотежа изазвана доласком новог, опасног члана, који у тренутку рођења припада демонском свету.

Зато, пре него олако осудимо "сујеверје" као глупост, мудро је размислити.

Психолог, професор БУ