Можемо још боље, јаче, прецизније...

Сутра у Аустрији почиње Девето европско рукометно првенство, први континентални шампионат за рукометаше на којем ћемо учествовати под именом Србија. На шампионатима Старог континента дебитоваће и Сеад Хасанефендић, који је до сада имао селекторске роле у Швајцарској (дванаесто место на СП у СССР-у 1982. и седмо место на ОИ у Лос Анђелесу 1984) и Тунису (четрвто место на СП у Тунису 2005). Искусни стручњак, уједно и први стратег немачког Гумерзбаха, пре око четири месеца преузео је кормило нашег државног тима од Јовице Цветковића, који је био на клупи Србије нешто више од две и по године и с којом Рукометни савез није продужио уговор.

Хасанефендић се тако после три деценије вратио у наш рукомет у којем је освојио титулу државног првака с сарајевским Железничаром 1978, светско сребро с јуниорском репрезентацијом годину дана касније и Куп с шабачком Металопластиком 1980. Већ на почетку рада показао је да ће национални тим играти другачије у односу на оно што смо навикли да гледамо код Цветковића. Направио је и смеле резове. Из састава за Аустрију изоставио је двојицу играча који су били дугогодишњи ослонац – Ратка Николића и Младена Бојиновића, чиме је одржао обећање које је дао на почетку мандата да ће играти само најспремнији.

– Ово је најјачи тим у овом тренутку, али то никако не значи да су играчи који се сада нису нашли на списку заувек прецртани. Очекују нас огромни напори у веома кратком времену. Тај жесток ритам могу да издрже само играчи који су у врхунској форми и само сам се тиме руководио када сам „кројио” састав за шампионат – каже на почетку интервјуа Сеад Хасанефендић који ће свакако због много чега бити највише под лупом целе рукометне јавности.

Иза репрезентације су двонедељне припреме у којима су одигране четири утакмице и забележене три победе и пораз. Колико сте задовољни урађеним?

С једне стране био бих нескроман када бих рекао да нисам задовољан, а видим да је слично размишљање код играчи и остатка стручног штаба, али и јавности. Савладати као гост Словенце, а потом и светске и олимпијске прваке Французе и то на њиховом најљућем терену у Марсеју је свакако нешто што нам улива огромно самопоуздање. Ипак, с друге стране имам дозу незадовољства јер мислим да можемо још боље, јаче, прецизније... За то нам је неопходно још времена које једноставно немамо.

На чему би Србија требало да базира игру у Аустрији?

Заговорник сам пре свега јаке игре у одбрани. За сада смо дефинисали и доста добро уиграли две одбрамбене зоне у оквиру којих имамо по две варијанте. Доста пажње у припремама посветили смо и контранападима, који још нису на жељеном нивоу. Када је у питању игра у нападу на постављене одбране то је сегмент за који је неопходно највише уигравања. Довољно је рећи да рецимо Французи и Исланђани имају поставе које у истом саставу играју неколико последњих година, док су неки наши играчи први пут играли једни с другима. Покушавали смо у контролним мечевима разне комбинације, које су једном функционисале беспрекорно, да би само три дана касније потпуно затајиле. У сваком случају за сада имамо две основне варијанте у нападу – једну јаку и мало спорију, а другу нешто слабију и бржу. Једно је сигурно – оно што ће нас красити је фанатична борбеност. Мотив нам се протеже до неба што некада може да буде одлучујући фактор.

Због повреда нисте могли да рачунате на баш све играче. Колико Вам је то пореметило планове?

Сигурно је да бисмо с појединим играчима били јачи, поготово с Марком Вујином, који би, сигуран сам, „експлодирао” у Аустрији и тако се потврдио на репрезентативној сцени, као што је то већ учинио и на клупској. Ипак, шта је ту је. Изостанак појединих играча никако не сме да нам буде алиби већ мотив више да се покажемо у најбољем светлу. Уосталом, повреде су постале уобичајена појава будући да је календар такмичења пренатрпан, тако да ретко која репрезентација увек рачуна на најјачи састав. Због свега тога у Аустрију сам повео 18 играча, а тек вечерас ћу одлучити којих 16 ћу пријавити за прву рунду. Не због тога што не знам ко ће то бити већ не желим ништа да прејудицирам будући да нас очекује још два тренинга до старта шампионата.

Играмо у „Б” групи у којој ће нам противници редом бити – Исланд (сутра), Данска (21. јануар) и Аустрија (23. јануар). Шта мислите о њима?

Исланд је пре нешто мање од годину и по дана био олимпијски вицепрвак. Ради се о једној изузетно уиграној репрезентацији чији играчи претежно наступају у Немачкој. Чак тројица Исланђана су у Рејн Некар Ловену што је из угла уигравања огромна предност. Данци долазе као европски прваци а Вилбеков списак где се, упркос што је почео нови олимпијски циклус, није одрекао ниједног искусног играча довољно говори да и у Аустрији пуцају на највиши пласман. Ни Аустрија није без амбиција, а за то има покриће у солидном играчима који већином играју у Немачкој. Међу њима је најбољи стрелац бундеслиге 2008. Конрад Вилчински.

Који су реални домети Србије у Аустрији?

То је заиста тешко рећи. У овом тренутку само Французи могу без икаквог устазања да циљају постоље. Једноставно, одударају од свих. Поред њих, у борбу за медаљу може да се укључи још барем 10 репрезентација. У таквој конкуренцији само лаик може да обећава нешто. Свесни смо да нисмо у ситуацији да претимо с обзиром на групу и на оне с којом укрштамо, али се и никога не плашимо. Изнад свега, спремни смо на фанатичну борбу која ће нам омогућити да се уздигнуте главе вратимо из Аустрије и ако не направимо неки велики резултат. Надам се да ћемо максималним залагањем задовољити и јавност у Србији чија су очекивања увек велика јер су је њени спортисти навикли на бриљантне резулате. То је бреме с којим морамо да се носимо сви у националним тимовима – каже на крају Хасанефендић.

-----------------------------------------------------------

Лична карта

Име и презиме: Сеад Хасанефендић.

Датум рођења: 1. август 1948.

Место рођења: Петроварадин.

Играча каријера: Железничар (Нови Сад), Славија, Медвешћак, Кан.

Тренерска каријера: Кан, Железничар (Сарајево), Металопластика, јуниорска репрезентација Југославије, Швајцарска, Тусхофајер, Кретеј, Венесије, Хамелн, Витрол, Иври, Цеље, Грањољерс, Гумерзбах, БиХ, Тунис.

Трофеји: првак Југославије са сарајевским Железничаром, победник Купа Југославије с Металопластиком, светски јуниорски вицепрвак с Југославијом, освајач „дупле круне” с Кретејем, Венесијем, Витролом и Цељем, освајач Купа ЕХФ с Гумерзбахом.

-----------------------------------------------------------

Стојковић и Николић деле правду

Србију ће на Европском првенству у Аустрији представљати и судијски пар. Реч је о Душану Стојковићу и Дејану Николићу којима ће предстојећи шампионат бити прво велико такмичење на којем ће делити правду. Наравно Божидар Ђурковић, генерални секретар Рукометног савеза Србије и члан Надзорног одбора Европске рукометне федерације, биће један од делегата на шампионату.

Ново Бојичић