Уједињене музичке нације
Дрвенград – Саставни део фестивала Кустендорф јесте музички програм којим се завршавао сваки фестивалски дан, односно, почиње дуга мокрогорска ноћ током које су се представници многих нација удруживали у једну универзалну – филмско-музичку нацију коју већ трећу годину негује редитељ Емир Кустурица, оснивач и директор фестивала.
У селекцији др Нелета Карајлића, музички програм трећег Кустендорфа који је завршен касно синоћ понудио је јединствено музичко путовање представљајући етноутицаје европских народа у неколико музичких праваца – џезу, року, хеви-металу, па чак и свингу.
Све је почело наступом групе „Глобал кринер” која изводи светске хитове и џез стандарде у модернизованом „Оберкрајнер” стилу. Темпом набијеним аранжманима са хармоником, кларинетом, тубом, гитаром и тромбоном, овај секстет из Аустрије изводи класик „Over the Rainbow”, композиције Кола Портера, као и хитове Мадоне, Тине Тарнер и „Битлса” , док певачица Сабина Штигер пева предивним соул гласом, ширећи сензуалност сценом.
„Шоу ове шесторке је популаран колико на џез фестивалима толико и на фолк сценама јер они граде мостове између џез клуба, вашарске шатре и поп сцене”, писао је, између осталог, „Sуddeutsche Zeitung” августа 2004. када је бенд наступао у Минхену.
После аустријских миљеника, кустендорфску публику одушевила је Курдкиња Ајнур из Турске. Ова дива похађала је АСМ музичку школу у Истанбулу где је учила певање са Бегумом Ердемом и Аскином Метинером. Страна штампа препуна је речи хвале за Ајнур, поредећи је са турском Сезен Аксу и грчком Елефтеријом Арванитаки, а лондонски „Тајмс” прогласио ју је звездом и њен портрет пласирао на насловној страни додатка овог популарног лондонског магазина уз наслов „Културно богатство Турске”. Ајнур, коју је мокрогорска публика слушала помно пратећи сваки њен сценски покрет и вокално извођење, прва је певачица која је отпевала курдску песму у неком турском филму. Међутим, 15 месеци пошто је њен албум „Kece Kurdan” објављен, криминалистички суд у Дијарбекиру издао je судско решење да се албум уклони са полица, уз образложење да истоимена песма „охрабрује жене да иду у планине и баве се сепаратизмом”. Одлука је поништена неколико месеци касније...
Средином фестивала Кустендорф, Дрвенград је освојила „Фестикултура трупа”, музичка атракција Баскије и Каталоније, која је позната и по сарадњи са „Ману Чао” током његове турнеје 2008. године. Са „Ману Чао” је наступала и италијанска звезда Тонино Каротоне, чије песме говоре о животним путевима испуњеним тешкоћама, у којима нема места за људе који се стриктно придржавају правила. Каротонове композиције, на којима често ради и популарни „Гогољ Бордело”, омаж су историји италијанске музике, употпуњен мелодичном мандолином.
Домаћи представник на трећем Кустендорфу био је Влада Маричић који је са својим музичарима, а и гудачима, публици фестивала пружио вече за памћење. Изводећи популарне песме са албума „Прело”на којем је сарађивао са Гудачима св. Ђорђа, а и друге хитове, Маричић је још једном доказао зашто су његови ритмови одавно стандард. Овај музичар светског калибра није се либио да седне за клавир са београдским бендом „Yunit-5”, изводећи ауторски џез у новом дрвенградском „Капор бару”.
Потпуни „опоненти” Маричићевом етноџезу били су руски рокери „Рубља” који изводе „фитнес рок”. Чланови „Рубље” за себе кажу да су први спортско-музички ансамбл на свету који по клубовима широм Русије и у иностранству „држе тренинге”. Уз њихов живи наступ и јаке гитарске ритмове, заиста се могло вежбати, на шта и наводи сценска атрактивност бенда, њихова непрестана комуникација са публиком, па чак и учешће фронтмена групе у популарним „шуткама” испред бине.
По традицији, последње вечери фестивала, после проглашења победника и уручења награда, у Дрвенграду су наступили домаћин Емир Кустурица и „Но смокинг оркестра”, у пратњи вокалне групе „Врело”, изводећи све оне песме и унца унца хитове због којих пуне арене широм света. Тако ће бити и у фебруару када буду на новој турнеји по Јужној Америци...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


