Амајлија и талисман

Фудбалски репрезентативац Румуније Адријан Муту практиковао је да се од црне магије и клетви заштити тако што је испод шортса носио изврнуте гаће, док капитен енглеског Челзија Џон Тери увек седи на истом месту у аутобусу, а штуцне увек заврће три пута и троструко обавија пертле око глежњева. Иначе, Муту је доспео у жижу интересовања и када га је бивша љубавница оптужила да "у кревету" жуди за крвљу, па је, с обзиром на то одакле потиче, прозван Дракула. Убрзо је постао интересантан за филмске продуценте из Холивуда, али је ипак остао веран фудбалу и тренутно је члан Фиорентине. Одувек је било занимљивих примера о сујеверју спортиста, а заштитне амајлије и други талисмани су учестала обележја на спортским такмичењима. Дакле, може се рећи да је сујеверје у спорту изузетно истакнуто и све присутније. Чак и они који су се трудили да се клоне свега тога не могу се назвати "неверницима", попут, рецимо, најбољег фудбалера у историји Бразилца Пелеа, који је једном признао:

– Нисам сујеверан, али верујем у то!

Студенти познатог америчког универзитета Јејл, крајем претпрошлог века, први су се досетили да користе животињу као маскоту – пса булдога. Каније су свој имиџ у најпопуларнијем спорту у САД, америчком фудбалу, на сличан начин стварали и остали колеџи, користећи орлове, тигрове, бизоне, па чак и пчеле.

У бившој великој Југославији поједини истакнути фудбалери имали су посебне ритуале: легендарни Велибор Васовић када би видео црну мачку не би одлазио ни на тренинг, чувени Звездин шутер Бора Костић се уочи утакмица обавезно освежавао бомбонама, а бивши голман Партизана Петар Борота је на утакмицама поред кобних качкета имао и три наруквице: металну, од змијске коже и од црвене вунице. Некадашњи чувар мреже Војводине и репрезентативац Илија Пантелић носио је годинама исти дрес, који му је доносио срећу, крпећи га непрестано и чувајући га као највећу драгоценост.

Најбољи фудбалер Светског првенства у Мексику 1986. године Аргентинац Дијего Армандо Марадона хотелске собе је претварао у мале капеле с великим бројем крстова и икона, а на терен би увек крочио прво левом ногом. Француз Мишел Платини је пред важне сусрете одлазио фризеру, Колумбијац Карлос Валдерама је носио минђушу добијену од једног врача, а некадашњи шпански фудбалски ас Бутрагењо се истицао по већем броју особености: последњи је улазио у авион, пред мечеве је медитирао, месечно је два пута обилазио музеје или изложбе као осведочени поклоник уметности, а сваки погодак је поклањао вереници.

Један од највећих шахиста у историји Гари Каспаров верује да му је 13 срећан број, можда и зато што је био тринаести по реду првак света у древној игри на 64 поља. Међутим, у Формули 1 нема такмичара с тим "баксузним" бројем. Бивши голман Мајорке Карлос Роа, коме је додељен баш број 13, због малера је ставио тачку па је на дресу стајало "1.3". Напустио је фудбал зато што је адвентиста, а мечеви шпанске Примере су најчешће на програму суботом.

У последње време од наших спортиста по израженом сујеверју издвајају се фудбалери Матеја Кежман и Марко Пантелић, кошаркашки суперстар Владе Дивац... На недавном Мундијалу у Немачкој сви репрезентативци сада непостојеће државе Србије и Црне Горе прихватили су Кежманов предлог да посте средом и петком и моле се пре сваког оброка, али то им није помогло, јер су заузели последње место. Пантелић када се појави на терену љуби траву и прекрсти се, а када да гол љуби бурму. Дивац такође није имун на оваква веровања. Увек би прво обувао леву патику и последњи излазио на паркет.

Има и скоро бизарних примера попут сујеверја Мартине Хигинс и Серене Вилијамс. Хигинсову је срећа напуштала када на себи не би имала беле гаћице, а Серена док побеђује никада не мења брусхалтер. Ето, некада и такве ситнице имају малтене пресудан утицај на спортске резултате.

--------------------------------------------------------------------------