„Кравата” – омча око врата

С обзиром на то да отворено писмо председника у оставци Слободана Вучићевића од 13. новембра, када је позвао све звездаше на мобилизација, није дало резултата, највероватније следи одлазак са Малог Калемегдана главног финансијера клуба у протеклој сезони. „Позивам све који воле Црвену звезду да се тргну, пробуде, мобилишу и уложе неопходну енергију и стану иза клуба” – био је последњи вапај Вучићевића, на који до данашњег дана није било одговора.

Само месец дана пре тога, одржана је Скупштина клуба у трећем покушају (била заказана прво за 31. август, па 10. септембар) на којој је изабран најгломазнији управни одбор у историји кошарке (25 чланова), али не и председник и четири потпредседника. Изјаву охрабрења дао је тада један од нових чланова Звездине „владе”, познати тренер Божидар Маљковић” – „Мој улазак у клуб није директно у вези с кошарком. Желим да створим још јачу екипу од оне у дресовима, тим у оделима и краватама. Уверавам вас да ће ту бити одличних играча”. Али, у пракси и јавности ти „играчи” нису виђени, мада су неки од њих постали чланови извршног одбора који је формиран 19. октобра (Слободан Вучићевић, Зоран Дракулић, Клод Коларо, Божидар Маљковић, Ненад Шаренац, Горан Триван и Братаислав Ђорђевић).

Кроз тешке клупске финансијске и организационе проблеме одвијало се, по сличном принципу, формирање тима и такмичарски циклус. Изузетно касно, 8. августа, постало је извесно да Светислав Пешић не жели да настави посао под понуђеним условима, а наследника је добио тек 24. септембра. Пред Ацом Петровићем је био деликатан задатак да окупи екипу две недеље пред почетак сезоне. Два дана касније стигао је Вук Радивојевић,, 29. септембра Бугарин Филип Виденов, а 1. октобра „слетео” је амерички плејмејкер Морис Бејли. После стартног пораза у Подгорици, 17. октобра придружио му се и земљак, центар Двејн Џонс, али је само пар дана касније, не одигравши ни један званичан меч вратио економу дрес са бројем 22 и под чудним околностима напустио Београд. Центар је остао нерешен проблем, али је убрзо дошло до промене организатора игре. Бејлију је 20. новембра уручен отказ, а истог дана заменио га је земљак Мајк Тејлор.

Пред крај године, на серију слабих резултата у регионалној лиги, надовезали су се дугови према играчима. Марко Кешељ и Тадија Драгићевић су 23. децембра поднели захтеве за раскид уговора, а сутрадан Петровић је поднео оставку после пораза од Будућности у „Пиониру”, али је наследнику оставио велики капитал у Еврокупу. Три дана касније за шефа стручног штаба именован је Александар Трифуновић, али није избегао рефлексију финансијског колапса. Клуб је одустао од договора с дугогодишњим капитеном Тадијом Драгићевићем, уз загонетку, у ком саставу ће „црвено-бели” завршити сезону.

Без председника и потпредседника, основно питање је ко руководи Звездом и на коме ће се сломити кола. Како сазнајемо, генерални менаџер Милан Опачић „прозвао” је чланове управног одбора и упозорио оне који нису „ушли чип”, да могу да напусте игру. Од „одела и кравата” очигледно неће бити вајде, а клубу је потребна хитна финансијска ињекција. У супротном, следи „катанац”, а у најблажој варијанти, већ годинама виђена прича на Малом Калемегдану – „деца су се мало заиграла”...

Мирко Стојаковић