Неморална понуда Немачкој

Немачка „цврчи” на правно-моралној жеравици: да ли купити украдене податке о грешницима – богатим појединцима који су, бежећи од плаћања пореза сакрили новац у иностранство. Понуда је веома примамљива, Берлин може да за свега два и по милиона евра купи диск с банкарским подацима о хиљаду и по немачких „пореских бегунаца”. Подаци су, тврде стручњаци, веома квалитетни и омогућили би немачкој држави да добро заради од накнадне наплате пореза – чак 100 милиона евра.

„Неморална понуда”, како су поједини берлински медији „крстили” целу причу присећајући се истоименог филма из темеља је потресла немачку политичку сцену. Одмах су се формирала два супротстављена табора: заговорници и противници куповине украдених пореских података. Линија ове поделе, у грубом смислу, је заправо граница између две најјаче политичке групације у Немачкој: социјалдемократа и конзервативаца. Социјалдемократска партија, тренутно у опозицији, залаже се за куповину, док је конзервативна унија канцеларке Ангеле Меркел углавном против.

Ова подела, међутим, и не значи да ће садашња владајућа коалиција (Унија и либерали) једногласно одбацити „неморалну понуду”. Већи део либерала али и добар део конзервативаца – међу њима су и канцеларка Ангела Меркел и моћни министар финансија Волфганг Шојбле – прихватају да Немачка одради овај посао.

Коначна одлука на нивоу владе није, међутим, још усвојена али се у Берлину најављује да ће кабинет реаговати најбрже могуће.

У међувремену немачки медији покушавају да „ископају” што више пикантних детаља везаних за овај порески послић. Део штампе извештава, позивајући се на основну информацију швајцарског листа „Базлер цајтунг”, да иза свега стоји извесни Ерве Фалцијани (38), информатичар и бивши банкарски службеник. За њега се каже да је својевремено радио у приватној банци ХСБЦ у Женеви и да се тада докопао „вруће робе” коју сада покушава да прода Немачкој.

Недељник „Шпигл” у онлајн издању преноси да је дотични Ерве још у августу прошле године покушао да сличан посао направи с Французима којима је понудио 130.000 пореских података клијената из целог света. Банка ХСБЦ је, међутим, демантовала таква писања и тврди да је реч о „мање од десет клијената”.

Најтиражнији немачки лист „Билд” тврди да је Фалцијани годинама припремао терен за продају тајних пореских података. „Билд” тврди да Ерве није био сам и да је имао двоје помагача у крађи, да је операцију извео уз помоћ брата и једне банкарске службенице либанског порекла. Овај лист пише и да је Фалцијани још 2007. године контактирао једну познату адвокатску канцеларију како би, у случају продаје, избегао било какву законску непријатност. „Билд” пише да овај посао Фалцијани није баш најбоље обавио, да је неколико пута досад био хапшен у Француској и да је тренутно у Ници где се налази под полицијском заштитом.

„Копајући” по немачким пореским занимљивостима тамошњи медији су се присетили да је у фебруару 2008. године Берлин већ обавио један „неморални посао”. Тада је служба безбедности (БНД) купила, за пет милиона евра, сличан диск с подацима о немачким пореским „побегуљама” у Лихтенштајн. Улов је тада био добар а највећа упецана „риба” био је бивши шеф Немачке поште Клаус Цумвинкел. Од тада односи Лихтенштајна и Немачке поприлично су захладнели.

У тренуцима док се Немачка још „ломи” из суседне Швајцарске стижу најозбиљнија упозорења властима у Берлину. Председница швајцарске конфедерације Дорис Лојтхард изјавила је, преноси „Шпигл”, како не може да прихвати да „једна правна држава користи украдени материјал”. Слично говоре и други водећи швајцарски политичари који отворено упозоравају Берлин да би куповина диска с украденим банкарским подацима „озбиљно нарушила односе две државе”.