Највише промена од 1950.

Када смо пре неки дан питали нашег некадашњег репрезентативца Александра Ђорђевића зашто су "плави" у последње три године у дубокој кризи, одговорио је:

– Највећи проблем је то што репрезентација нема језгро од шест-седам сталних кошаркаша којима ће од сезоне до сезоне да се придодају појединци, такозвани играчи задатка. У мојој генерацији постојао је костур тима. Сада се сваког лета тумба екипа, углавном због отказа кошаркаша, па је зато нереално очекивати да у репрезентацији буде заједништва и међусобног разумевања као некада.

Од 1995. репрезентацији се прикључивало највише три нова играча по сезони. Садашњи државни тим, који се спрема за Светско првенство у Јапану (19. август – 3. септембар), могао би да уђе у историју као рекордер по броју новајлија...

У пионирским данима наше кошарке, на другом великом такмичењу репрезентације – Прво светско првенство у Буенос Аиресу 1950 – селектор-играч Небојша Поповић је пружио шансу осморици нових кошаркаша у односу на Европски шампионат у Прагу 1947. Поред њега, Демшара, Геца и Калембера, учесника "Евра ′47" у Чехословачкој, у Аргентини су се појавили и Амон, Енглер, Блашковић, Радојчић, Станковић, Соколовић, Лоци и Новаковић.

Толики број новајлија је за оно време био нормалан, јер су то почеци репрезентације. Данас је наш тим вероватно једини на свету који ће имати седморицу или осморицу дебитаната (зависи од тога да ли ће се повређени Коста Перовић опоравити у наредне две недеље). У односу на прошло лето, кад су "плави" разочарали на Европском првенству у Београду (деоба деветог места) појавиће се чак девет нових имена. (Ашкрабић није дебитант јер је играо пре три године ).

Међу 15 играча који се тренутно припремају у Београду, само четворица су носила државни дрес на великим такмичењима. То су капитен Игор Ракочевић (ОИ 2000, ЕП 2001, СП 2002, ОИ 2004, ЕП 2005), плејмејкер Вуле Авдаловић (ЕП 2003, ОИ 2004, ЕП 2005), Огњен Ашкрабић (ЕП 2003) и Дарко Миличић (ЕП 2005). Повређени Коста Перовић, од прекјуче на лекарским прегледима у САД, први и једини пут играо је на "Евру 2003" у Шведској.

Барем седморица од преосталих 11 играча са Шакотиног списка имаће ватрено крштење у Јапану. Та шанса се пружа Бојану Поповићу, Урошу Трипковићу, Марку Мариновићу, Милету Илићу, Мирославу Раичевићу, Бранку Јоровићу, Луки Богдановићу, Зорану Ерцегу, Горану Николићу, Бранку Цветковићу и Ивану Раденовићу.

Да су се селектору дебитанту Драгану Шакоти одазвали Ненад Крстић, Дејан Милојевић и Александар Павловић, било би тројица новајлија мање. Руку на срце, Шакота није имао много избора. Прошлог лета су се од репрезентације опростили Дејан Бодирога, Дејан Томашевић и Жељко Ребрача, једина тројица која су саставила 10 година од повратка "плавих" на међународну сцену 1995, после санкција Уједињених Нација. Наш најбољи кошаркаш Предраг Стојаковић није могао ни овог лета да игра, а од преосталих "звучних имена" недостају само Марко Јарић и Владимир Радмановић који су, по ономе што је Шакота рекао на првој-прес конференцији, отпали јер је његова идеја да се игра у Јапану заснива на центрима. У међувремену, после одустајања Крстића (213 цм) и Милојевића (202) и неизвесности око учешћа Перовића (217), та замисао је пала у воду.

Прича се да је Светска кошаркашка федерација (ФИБА) много љута на наш Савез због тога што у Јапан шаље "подмлађени тим", јер је очекивала да светски првак као знак захвалности за "специјалну позивницу" пошаље оно најбоље што има. Фиба можда не зна је овај састав наша реалност.

--------------------------------------------------------------------------

По шесторица новајлија 1967. и 2003.

Од Првог светског првенства у Буенос Аиресу 1950. наша репрезентација је највише промена претрпела предед европска првенства у Хелсинкију 1967 (девето место) и Стокхолму 2003 (шесто место). Тада је било по шесторица новајлија. Пласман у Финској је најслабији на европским шампионатима од 1947 (прво првенство у Прагу, 13. место), а у Шведској је почела криза "плавих" која и данас траје.