Профит важнији од људског живота

АНАЛИЗА ВЕСТИ

Акредитовани фотографи у седишту УН, на њујоршком Ист Риверу, у прошли петак нису позвани да овековече опроштајно дружење учесника конференције о контроли производње и сузбијању илегалне трговине такозваним оружјем за лако наоружање. За славље није било повода.

После двонедељних расправа и надмудривања, делегати су се разишли. Без биланса петогодишњег рада, без нових одлука и закључака, без постигнутог договора о новом састанку. Већинско опредељење да се за пет година, поново, седне за преговарачки сто, доведено је у питање после одбијања САД да подрже одговарајући предлог. Упркос спознању да озбиљност постављених задатака форуму УН, основаном 2001. године, не допушта околишање – од учесника је захтевано, и очекивано, да до детаља разраде ефикаснију стратегију надзора производње и трговине малих калибара, оружја које сеје смрт уз опслуживање једног или највише два војника. Према проценама стручњака, дејству таквог оружја приписују се смртоносне последице у чак деведесет одсто конфликата. Разлог и за генералног секретара УН Кофија Анана, да у свом говору упозори делегате: "Мали калибри спадају у ред најраспрострањенијег оружја које служи масовном уништењу!"

Проблематична контрола

Светски арсенал ручног ватреног оружја, попут пиштоља, револвера, пушака и ракетних бацача, процењује се на шест стотина педесет милиона комада, годишња апокалиптичка жетва премашује бројку од пола милиона жртава. Бројка би била за двеста хиљада виша, ако би јој се додале жртве које не страдају у ратном већ у мирнодопском окружењу. А без ригорозне контроле свих сектора снабдевања, производње новог, препродаје коришћеног, наравно и дистрибуције, број жртава би већ у следећих неколико година могао да буде вишеструко премашен.

Проблематика контроле производње и надзора дистрибуције, међутим, иде под руку са либерализацијом протока капитала и робе, наглашено је у студији коју је швајцарска делегација представила на конференцији. Алпски стратези тврде да се основна бољка испољене неефикасности надзора огледа у проблемима са којима се суочавају све наменске индустрије: "Од оружара се тражи да ефикасније газдују, постојеће државне субвенције се поткресују. Са друге стране, забрањује им се да остварују промет који би омогућио профит – строгом селекцијом купаца њихових производа... У оваквој пракси двоструких колосека, лако опстаје илегална производња и трговина."

Швајцарци су указали и на иницијативу парламента у Берну. Ревизијом закона о слободној трговини, подстакнута је додела одговарајућих налога тамошњој наменској индустрији. Обезбеђена је, како се тврди, њена незаинтересованост да сумњивим лиферацијама обезбеђује неопходни профит.  

Иако позитиван у начелу, швајцарски предлог није елиминисао проблем извоза технологије, преусмеравања (нус)производње на друге локације, изван државних граница. Рој Избистер, шеф надзорa експортних наменских послова u невладинoj организацији "Saferworld", именовао је, с тим у вези, пример елитног аустријског оружара "Штајер-Манлихер". Када су покушаји да се извесни део производних капацитета легално пренесу у земље са нижим нивоом контроле пропали, у словачком комшилуку су се појавили производи фрапантно слични аустријским. Наравно, Аустријанци нису ни помислили да туже словачку конкуренцију због копирања, односно крађе патената. "Технологија је данас далеко важнија од производних капацитета", тврди Избистер.

Пушке за плугове

Најуноснији вид забрањене трговине оружјем јесте препродаја коришћених калибара. "Ко данас контролише европске и светске армије – ко поставља питање, шта се дешава са старим оружјем, када падне одлука да се набави ново", критиковао је Петер Крол, шеф овог контролног форума УН (BICC). Случајно, или с намером, Крол је узео за пример недавно публиковану одлуку владе Словеније да за потребе своје армије набави из Белгије шест хиљада пушака најновије генерације. Оно што га је забринуло била је чињеница да ни у једном саопштењу није речено шта ће се догодити са дотрајалим оружјем.

Куда се дотрајало оружје транспортује показују примери које је објавио Уницеф, уз BICC други иницијатор УН за ефикаснију контролу наоружања. У најнеразвијеније регије, где ни иницијативе попут оних "плугови уместо пушака" не доносе очекиване резултате. У Сијера Леонеу су устаницима за враћено оружје дата (и испуњена) обећања да ће у сразмери бити бесплатно подигнуте болнице, школе, спортски терени. У Камбоџи је на основу сличног договора изнуђена предаја око сто деведесет хиљада комада лаког наоружања, у Уганди педесет и седам хиљада – само део процењеног арсенала.

Да аутоматика успешног договора не подразумева успешну реализацију показао је пример Космета. Од четрдесетак хиљада илегалних пушака и пиштоља, које је требало сакупити после 2003. године, враћено је, према званичним подацима, мање од две стотине дотрајалих пушака. С тим у вези је коментатор хамбуршког недељника "Цајт" забележио: "Председавајући ЕУ у првом полугодишту 2007. године, Немачка, обећала је да ће у току свог мандата посветити посебну пажњу контроли производње и сузбијању илегалне трговине на територији Уније и у њеном комшилуку... Извесно, чека је много посла – уколико жели да испуни дато обећање."