Све ћемо сами платити

Улазак Србије у НАТО пружа одређене погодности, али има и неке лоше стране. То је карактеристично и за остале земље које су му већ приступиле.

НАТО је без сумње веома значајна организација. Улазак у НАТО је сложен и дугорочан пројекат, али и велика обавеза. Због тога је битно да се сагледа шта се добија, а шта губи уласком у НАТО, као и то да ли постоји неко треће решење.

Постојећа неутралност такође има позитивне и негативне стране. Постоје искуства других неутралних земаља које су истовремено и чланице Европске уније.

Србија има савремен војношколски систем са традицијом дужом од 150 година, има фабрике наоружања и опреме, а пре свега има добро обучен професионални војни кадар и квалификоване стручњакe у војној индустрији.

Основне погодности приступа НАТО-у за Србију могу бити: брже приближавање Европској унији и другим међународним и регионалним организацијама и институцијама и интеграција у политичке, економске, монетарне и друге асоцијације; неутралисање или бар ублажавање негативних ефеката које испољавају неки центри моћи; укључивање у процесе одлучивања у систему колективне безбедности у Европи; побољшање односа са суседним земљама чланицама НАТО-а, лакше коришћење достигнућа науке, технике и технологије.

На плану одбрамбеног јачања земље обезбеђује се већа јавност у планирању националне одбране и у процесу доношења буџета кроз демократску контролу одбрамбених снага; унапређују се војни односи сa земљама НАТО-а ради заједничког планирања, обуке и вежби и набавља савремено наоружање и војна опрема.

Могуће непогодности су: евентуални неспоразуми на унутрашњем плану под утицајем дугогодишње изолације и сећања на агресију НАТО-а; недефинисан став НАТО-а о коначном статусу Косова и Метохије, које је управо под окриљем НАТО прогласило независност; погоршање односа са Руском Федерацијом; унутрашњи антагонизам у вези са поимањем националног идентитета због губљења дела суверенитета; степен гарантоване безбедности није увек поуздан; недовољност и нередовност обећане економске помоћи; постоји могућност маргинализације сопствених оружаних снага и војне индустрије.

Мала је вероватноћа за набавку и добијање најсавременијег наоружања и војне опреме. Познато је да више од тридесет хиљада америчких предузећа егзистира искључиво од војних уговора, а да их најмање пет пута више зависи од рада на основу војних уговора. Они износе на тржиште своје резерве чак и ако то појединим земљама није потребно.

Треба нагласити да ће прихватање нове и савременије технологије и наоружања бити обавеза Србије и да ће Србија за то морати да одвоји значајна финансијска средства.

С обзиром на стање опреме и наоружања, набавку је требало извршити много раније, јер у последњих двадесет година на том плану није готово ништа урађено. Без обзира на тешкоће, требало је улагати у одбрану.

Из досадашњих расправа о уласку у НАТО може се уочити да су ставови потпуно супротстављени. Крећу се од убеђења, политичке и идеолошке опредељености до обавеза које су појединци преузели у промоцији евроатлантских интеграција.

У сваком случају, приступ је потпуно навијачки и без стварних аргумената. Међутим, улазак у НАТО није утакмица која траје одређен период (мерен минутима) и где су се присутни унапред одлучили за супротстављене стране у зависности од тога за који тим навијају.

На крају, не би требало игнорисати ни иницијативу двеста јавних личности о спровођењу референдума о питању уласка у НАТО, тим више што су неке важне одлуке за народ доношене мимо воље тог истог народа.

Доктор војних наука