Икавица за београдску носталгију

Ког певача из Србије би волео да чује на концерту у Загребу или Сплиту, питали смо популарног сплитског певача Горана Карана, који је, поводом најаве својих концерата у Новом Саду (седмог марта) и Београду (осмог марта), јуче одржао конференцију за новинаре у београдском хотелу „Холидеј ин”.

– Балашевића, дефинитивно. На његовим концертима сам био више пута. Могу рећи да у овом тренутку имате доста добру музичку сцену. Међутим, ја, ако нам се путеви укрсте, обично одем да видим неке своје хероје које нисам стигао раније да слушам уживо, чак узмем и новинарску картицу и интервјуишем их, као што сам то урадио са Пласидом Домингом. Желим да их чујем, да видим шта још могу да научим.

Београд воли далматински звук?

Вероватно фали тога звука који је део једног срећнијег периода наше заједничке прошлости. Имам срећу што сам ја дежурни Далматинац за тако нешто. Кад чују песме на икавици сећају се неких својих празника и летовања када су се дружили, и амбијента који је био леп – плаво море, небо, борови, месечина… Били смо ослобођени различитих менталних облака, падале су маске и човек се могао опустити. Имам срећу што заступам ту једино препознатљиву и свима познату егзотику са ових простора.

Да ли компонујете песме са намером да оне изазову нежна осећања?

Радимо на порасту наталитета. Ми смо неплаћено државно министарство за љубав. Створимо романтичну атмосферу, а слушаоци је надограђују, свако на свој начин. Тако се песма „Липа си, липа си“ често пева на свадбама. Мене је запао тај романтичарски, љубавни „укус“ песама и ту се добро сналазим.

Да ли је истина да сте рођени у Београду?

Истина је, рођен сам у Београду. Изашао сам мало раније. Зачет сам у Загребу, велики део живота проводим у Сплиту, а последње време живим у ауту.

Да ли је то тајна веза са Београдом?

Немамо ми тајну, већ врло јавну везу. Шта сам ја знао у породилишту у коме сам провео два дана. То је могло да се деси и у Шри Ланки.