Пропада и "план Б"

У администрацијама земаља које се залажу да Косово и Метохија добију независност, последњих недеља влада конфузија, како по питању будућег статуса српске покрајине, тако и по питању начина на који би се та одлука донела. "Политика" сазнаје у дипломатским круговима земаља чланица Контакт групе да је прилично извесно да ће рок до кога специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари треба да поднесе свој предлог статуса бити поново померен. Упркос неким захтевима да то буде дан после парламентарних избора у Србији, сада дипломате више нису сигурне да би и шест месеци било довољно за постизање сагласности у вези са косовским проблемом.

Неколико фактора утицало је на посустајање западне одлучности да се косовски статус реши како је првобитно најављивано – до новембра, потом до краја ове године, а сада већ ни пролеће 2007. не изгледа реално. После најаве Русије да ће у Савету безбедности УН, ако треба, употребити и вето како би спречила наметање решења, постало је видљиво и нејединство у ЕУ по питању независности. Прво на последњем састанку Контакт групе, да би се потом, на састанку шефова дипломатија чланица ЕУ, Шпанија и Румунија придружиле земљама које се одлучно противе независности Космета.

У јавности су тада почеле спекулације да ће се применити "план Б", који подразумева билатерално признавање Косова мимо оквира који би обезбедиле УН. У дипломатским круговима се могло чути да би после руског јануарског председавања СБ и словачког у фебруару (државе које су против наметања решења), британско председавање у марту (Велика Британија се залаже за условну независност или ограничени суверенитет Косова) било право време да се Резолуција 1244 из 1999. године замени новом у којој би, како би се избегло противљење чланица, реч независност била избегнута.

Међутим, комесар за проширење ЕУ Оли Рен тада је изјавио да решење статуса Косова мора бити "брзо, и политички и правно јасно". Потом је руски амбасадор у Београду Александар Алексејев средином прошлог месеца рекао за "Политику" да и Русија у потпуности подржава политички и правно јасан статус, "како би се избегла различита тумачења која би могла бити пренета и на остала кризна светска подручја".

Процењујући да је после руског противљења датум утврђивања статуса Косова "све удаљенији", британски стручњак за Балкан Тим Џуда пре недељу дана је констатовао да се "сада не може рећи да је доношење нове резолуције у марту у СБ готова ствар".

Џуда закључује да "за сада ниједна земља не жели да призна независно Косово мимо оквира који би пружила резолуција УН, а ако се доношење резолуције одужи – онда нема плана Б". Чак и француска влада, која је била тврда поводом Косова и још тврђа поводом српског присуства у Партнерству за мир и потписивања преговора о стабилизацији и асоцијацији са ЕУ, како "Политика" сазнаје, пре неколико дана се изјаснила да у овом тренутку "нема говора о решењу ван УН".

У дипломатским круговима ЕУ и УН тренутно се поново претресају питања у вези са  статусом Космета, за која се претпостављало да су "готова ствар", а дипломатски извори најављују да су шансе да се до краја марта постигне консензус – све неизвесније.

Осим што је усвајање резолуције у СБ доведено у питање у року у коме је најављивано, све је веће питање да ли би из те резолуције уопште проистекло признање независности Косова. Европске дипломате које се баве косовским проблемом очекују да ће проћи неколико месеци између нове резолуције и датума утврђивања статуса и да су тренутно на сцени спорења око дужине тог прелазног периода. Као последица у протеклих месец дана кренуле су спекулације да би најбезболније решење било да се у том прелазном периоду дозволи земљама које то желе да признају Косово као независну државу.

Српски одговор на такав сценарио је јасан. После усвајања новог Устава, премијер Војислав Коштуница је упозорио да би са становишта међународног права било апсолутно неприхватљиво да чланице Нато (који је кршећи међународно право бомбардовао Србију), одлуче да га поново прекрше тако што би изван СБ једнострано признале део територије на којој Србија према важећим резолуцијама и актима УН, без обзира на то што нема војску, има суверенитет. Експерти за међународно право сагласни су да би то било кршење Повеље УН о територијалном интегритету и суверенитету држава и да би охрабрило све сецесионистичке покрете у свету, који би радикализацијом сукоба интернационализовали своје питање захтевајући примењивање истог принципа отцепљења.

Билатерална признања била би политичка а не правна одлука, и у Београду и  још неким престоницама преовлађује уверење да би такав потез представљао пораз УН и прекомпозицију општеважећих међународних принципа.

-----------------------------------------------------------

Нови однос снага у Стејт департменту

И у америчкој администрацији је дошло до извесног преокрета у тврдом ставу према косовском питању. Познавалац америчке политике Обрад Кесић објашњава да је до поновног разматрања свих варијанти решења косовског питања дошло после јавног признања америчког председника да се САД суочавају са огромним проблемима у Ираку и да стратегија мора да се мења. "У Конгресу је дошло да наглих промена. Републиканци су константно изложени политичким нападима демократа и они ће постајати све интензивнији. То обухвата и Србију. Одлука о позиву Србији у Партнерство за мир показује да је дошло до промене односа снага у самом Стејт департменту".

Кесић објашњава да је струја најжешћих заговорника наметања независности Косова у Стејт департменту изгубила у полемици око "Партнерства за мир" и да се тај раскол рефлектује и на друга питања везана за Србију у Белој кући и Савету за националну безбедност. "Тек сада улазимо у фазу у којој не може са сигурношћу да се предвиди шта ће да се деси".