Србија нема обућу за кишу

Усред зиме, када је на цени непромочива ципела или чизма, у продавницама је готово немогуће пронаћи обућу за кишу и снег, закључак је до којег су дошли у Националној организацији потрошача Србије.

Ко не би да носи гумењаке, сигурно ће пазарити зимску чизму, али само за суво време, откривају за „Потрошач” у НОПС-у.

У овом удружењу до тог открића су дошли након што су обишли радње за продају обуће најпре у Крагујевцу, а потом и у Београду и пажљиво прочитали декларације на кутијама.

– У продавницама је немогуће пронаћи обућу за кишу, а снег да не помињемо. На кутији већине обуће коју потрошачи пазаре за зимске услове, јасно и видно је истакнут знак непромочивости. Чак се веома често појављује и напис „waterproof” односно водоотпорно или слично, чиме се потрошачима сугерише основни повод за куповину такве обуће. Проблем се, међутим, јавља чим се прочита званична декларација на српском језику. На њој је готово увек назначено „обућа за суво време” – објаснио је Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије, који претпоставља да је осим у ова два града, ситуација слична у целој земљи.

Својеврсни парадокс, омашка у преводу или намерно предекларисање, тешко је утврдити шта је узрок дуплим натписима на кутијама за обућу.

– Ако је произвођач декларисао обућу као водоотпорну или бар као адекватну за ношење по снегу, како званичне институције могу да исправе такву намену – пита Николић.

Али, у сваком случају, истичу у НОПС-у, реч је о обмани потрошача.

(/slika2)– Јер тако званично купујете обућу само за суво време – закључује Николић.

Но, једно је сигурно, наставља он. На кутији или на самој обући постоје бројне ознаке квалитета и намене обуће. Ако је јасно истакнуто да је она водоотпорна, будући да на кутији пише „all weather conditions” – за све временске услове, потрошач који барата и оскудним знањем енглеског језика ће на основу те информације, а не на основу налепљеног натписа са ситним словим на српком језику, донети одлуку о куповини.

Иако може деловати као административна заврзлама, непотребно ситничарење, тражење длаке у јајету или чак цепидлачење, наш саговорник истиче да није тако.

– Ко је дао овлашћење за промену оригиналне намене обуће? Да ли то иде у прилог увозницима и трговцима? Изгледа да је тако јер када потрошач пријави да му је, на пример, чизма пропустила воду, они ће увек моћи да се правдају да је реч о обући за суво време – каже потпредседник НОПС-а и додаје да, без обзира на декларацију, постоји јасно дефинисана одговорност произвођача и трговца који не смеју да ускрате потрошачу основно право на информисаност.

Он каже да су ова сазнања проследили и тржишној инспекцији и да очекују њихову реакцију, па је „Потрошач” одговор на ово питање потражио и на овом месту.

----------------------------------------------------

Ћетковић: Меродавна наша декларација

У тржишној инспекцији не сматрају да је реч о обмани потрошача. За разлику у декларисању имају објашњење.

– Вероватно је реч о разликама између наших и стандарда земаља у којима је та обућа произведена. Некад су наши прописи блажи, а некад строжи. Мислим да су због тога наше установе, које проверавају квалитет обуће, написале да је обућа само за суво време – објашњава Раденко Ћетковић, начелник београдског одељења тржишне инспекције.

Он додаје да је у таквој ситуацији за купце једино меродавна наша, односно декларација на српском језику и да је, стога, само она обавезујућа за трговце у случају рекламације, али и за потрошаче који се читањем такве „личне карте” информишу о производу.

----------------------------------------------------

Читајте декларације!

Поводом ове теме јавила нам се и читатељка из Београда која је крајем децембра у радњи спортске опреме у Имоцентру купила дубоке патике. После само неколико ношења пропустиле су воду. Рекламирала је обућу и продавац је одбио жалбу наводећи да је стручна комисија (Институт ЦИС) оценила да на обући нема „техничких недостатка”, као и да су патике намењене за суво време.

(/slika3)– Чувам и рачуне и декларације и нисам приметила да негде пише да патике нису водоотпорне. На одговору нема потписа ни печата наводне стручне комисије и осећам се преварено, каже ова читатељка која је у међувремену тражила помоћ и од Тржишне инспекције.

Вера Вида, председница Центра за заштиту потрошача Србије каже да по важећем Закону о заштити потрошача овлашћено лице одлучује о
приговору који подноси потрошач (што у овом случају може бити шеф
продавнице на кога вас је упутила продавачица) и то истог дана када је
приговор поднет, а најкасније у року од осам дана од дана подношења
приговора.
– Очигледно да је у овом случају у старту одбијена рекламација. Продавачица је требало да напомене купцу да су патике за суво време из простог разлога што нико зими не купује чизме за суво време. Међутим, како то она није учинила, то доказује непословност и непрофесионализам. Ипак и купац је требало да погледа декларацију која је лична карта производа. Ако је на кутији писало да је обућа за суво време зашто то продавац није одмах рекао него је слао на вештачење. Да није жалосно било би заиста смешно „немају техничких недостатака”, каже Вида.

 Закон о заштити потрошача у чл. 34 и 35 јасно је дефинисао какав је поступак рекламације са робом која нема гарантни лист. Ту пре свега спадају обућа и одећа.
Ако је декларација постојала, а ви је нисте погледали, онда немате право на рекламацију, каже Вида и додаје да купац може да пријави Тржишној инспекцији продавницу, тј. продавца само ако чизме нису имале декларацију. Јасно је шта је све декларација морала да садржи, закључује наша саговорница из ЦЕПС-а.