Добра музика из нестварног града

„И после десет година бављења музиком увек волимо да наступамо негде први пут, јер осећамо велико узбуђење. Тај осећај је јединствен и непоновљив”… Ово су речи чланова популарног француског дуа „Ер” Николе Годена и Жан-Беное Данкела са којима смо се јуче по подне, пред сам концерт у Београдској арени, сусрели у хотелу „Хајат”. Иако помало исцрпљени од тонске пробе, ревносно су одговарали на питања „Политике”.

Причају нам како се у Паризу друже са „једним Србином”, који им је стално причао о нашој земљи, па је то био додатни разлог што су се радовали доласку у Београд. Упознати су и са радом Емира Кустурице, који је, како кажу, велики и у Француској.

У српску престоницу су дошли дан пред синоћни наступ, али нису, како истичу, имали прилике да виде ништа од града. Жалосно констатују – само хотел и Арену. Кажу нам да уочи наступа немају неке посебне ритуале, већ да воле да се опусте, слушају неку музику:

– Увек нам је битно и да се дотерамо, лепо обучемо. Знате, ми у свету представљамо имиџ Француске, а за нас Французе важи да смо елегантни, тако да морамо да будемо на висини задатка.

Најбоља музика, како наглашавају, долази из досадних места. Будући да потичу из Версаја, питамо их да ли је овај француски град досадан.

– Да, јесте. Версај је као музеј, уопште не делује као прави град. Имате замак и малтене ништа друго. Версај је помало психоделично место, као град из снова. Ништа не делује стварно! – каже Никола, а Жан се слаже и додаје:

– Нажалост, у том граду нисте у прилици да се сусретнете са различитим културама. Људи тамо живе од културе из давне прошлости. Има много буржоаских породица, које слушају само класичну музику. Мислим да је то добро само за оне људе који долазе у Версај да би истраживали класику, балет…

Никола Годен је студирао архитектуру на Универзитету у Версају, а Жан-Беноа Данкел математику. Отуда и питање како су се обрели у музици:

– Ми смо одувек били заинтересовани за музику, чак смо имали неке бендове као тинејџери и пре него што смо уписали студије. Зато нам је и било природно да на крају музику одаберемо као животно опредељење.

Чини се као да се код групе „Ер” све врти око једне речи – а то је љубав. Назив бенда долази од три речи – љубав, имагинација и сан, а последњи студијски албум носи назив „Love 2”. Ево како то објашњавају:

– Љубав је центар нашег живота. Великих романтичних тема никад није доста. Сматрам да љубав руководи нашим животом, без ње се не може. Ево да цитирам „Битлсе”: Љубав је све што ти је потребно!

Током протеклих година сарађивали су са најразличитијим уметницима. Поменимо само редитељку Софију Кополу, италијанског писца Алесандра Барика или ћерку легендарног Сержа Гејнсбура, Шарлоту. О тим искуствима кажу:

– Захваљујући таквим искуствима, добијамо нове идеје. Осим тога, у прилици смо да радимо ствари које иначе не бисмо могли. То опсег ваших музичких вештина чини већим и зато је то фантастично.

Никола и Жан осврнули су се и на то зашто се музика која долази из Француске сматра толико посебном и другачијом:

– Ми, заиста, имамо специфичну локалну музику. Оно што музику још чини посебном јесу стихови, зато што многи француски музички уметници стварају под великим утицајем поезије и књижевности. Али, нажалост, на радију данас можемо да слушамо микс америчких, енглеских поп песама и француског звука, што мени не прија.

Увек истичу да од музике воле да слушају искључиво оно што не звучи као „Ер”! Отуда и питање шта је то, бар ових дана:

– Сваки дан нешто друго, јер музика коју слушаш зависи од расположења, тренутка. Али, данас имамо и тај свемогући ајпод и ту имам све што ми треба – каже Никола, а Жан ових дана преферира класичну музику. Мада има места и за Луа Рида и „Велвет андерграунд”!