Дерби старих пријатеља

У богатој историји ривалства кошаркаша Партизана и Црвене звезде које тече шест и по деценија, било је много тога што на необичан начин повезује актере који су у дужем периоду били главни протагонисти, и неки од тих споредних токова добиће свој наставак и сутра у другом овосезонском „вечитом“ дербију.

Рецимо, од недавно Звездин председник Владислав Лучић је први пут у табору „црвено-белих“ у време док „црно-беле“ води Душко Вујошевић, с којим је пре равно четврт века био у тандему на клупи Партизана. Годину и по, од 1985. до половине сезоне 1986/1987, Лучић је био тренер, а Вујошевић његов помоћник и заједно су славили у три од четири окршаја са Звездом.

Удруженим снагама ипак нису дошли до трофеја, али у то време је почела модерна ера Партизана, сменом генерација у којој су стигли и Дивац и Паспаљ, које је управа клуба, после пет година без иједног пехара, ангажовала у пролеће 1986. године. Априла те године Партизан је у полуфиналу плеј-офа, у спектакуларној атмосфери новобеоградске Хале спортова, после два продужетка успео да победи Цибону (124:123), која је предвођена Драженом Петровићем пре тога одбранила европску титулу и у финале тако отишла тек после загребачке „мајсторице“.

Један од збиља ретких случајева у прошлости „црно-белих“ да се смени тренер усред сезоне, збио се када је после пораза у Шибенику и од Сарагосе у пресудној утакмици за пласман у полуфинале европског Купа „Кораћа“, уместо Лучића поверење добио тада 27-годишњи Вујошевић који је после неколико месеци вратио титулу „црно-белима“. Путеви двојице стручњака укрстили су се поново неколико година касније: лета 1992. Вујошевић је напустио кормило Црвене звезде које је преузео Лучић, освојивши две шампионске титуле.

Вујошевић је у тој јединој сезони (1991/1992) на клупи „црвено-белих“ међу које је отишао јер је претходног лета био принуђен да напусти „црно-беле“ мада су резултати били изнад зацртаног, тренирао је и Александра Трифуновића, актуелног шефа струке Црвене звезде. Партизан је те сезоне, у којој је постао европски првак, свих пет пута савладао Звезду, просечно с 19 поена разлике.

Вујошевић и Трифуновић су рекордери два клуба по броју учешћа у „вечитим“ дербијима. Стратег „црно-белих“ сутра ће 65. пут бити актер наше највеће кошаркашке светковине, не рачунајући оне у којима је био асистент. Остварио је 44 победе.

Од другог повратка у Партизан 2001. године водио је 45 сусрета са највећим супарником, у којима је до успеха стигао 34 пута. Једном није био уз аут линију: у лигашком мечу српског првенства 2007. године, када је због његове суспензије зарађене искључењем против ФМП Железника, екипу водио тадашњи помоћник Александар Кесар (победа).

Трифуновић ће 48. пут бити учесник судара „вечитих“. Као играч је 39 пута војевао са „црно-белима“, као тренер је уписао две победе. Вујошевић и он су водили онај дерби у плеј-офу 2005. године у којем је остварена најубедљивија победа у дуелима Партизана и Звезде, када су „црно-бели“ славили с 104:68. Лане је Трифуновић окршаје с Партизаном имао и као први стручњак грчког Паниониоса у Евролиги (1:1), па је његов међусобни скор са осам година старијим стратегом Партизана 3:7.

Трифуновић иза себе има освајање Еврокупа са Лијетувосом, које је донело пласман у Евролигу, а у текућем Еврокупу Звезда је једном ногом у четвртфиналу и игра тако импресивно да ће можда, колико год то може да звучи неозбиљно после краха некадашњег пројекта „европска Звезда“, на пролеће „вечити“ дерби да се најављује и као „битка евролигаша“. Никад тежа финансијска ситуација у којој се Звезди прориче продаја играча због нагомиланих дугова, има можда и неку симболику: у 1993. години опште беспарице и хиперинфлације, Лучић и Трифуновић су са њом славили дуго чекану титулу.

Да ли ће бити симболике у овом дербију? Вујошевића и кошаркашка Европа сматра тренерским чаробњаком, али сутра је дан Светог Трифуна, чудотворца...

Г. Ковачевић