Е-љубав Сање и Зејна

Сања П. (28) из Новог Сада сатима је седела код куће за компјутером играјући онлајн игрице што је излуђивало њене пријатеље који су веровали да би, уместо што губи време на Интернету, можда могла да изађе и упозна неког у граду. Али, њој је то пошло за руком и без кафића и сплавова јер је дечка Зејна (39) из Пола на југу Енглеске упознала баш на Интернету док су обоје у исто време играли исту игрицу.

Сања и Зејн су само један од бројних парова који су се упознали у виртуелној стварности и који своју везу одржавају на светској мрежи. Хиљаде људи сутра ће прославити Светог Валентина имајући неког, али не поред себе. Тренд да сте у вези, али само онлајн, шири се планетом.

Тако данас свако зна неког ко је нашао дечка или девојку захваљујући социјалним мрежама. Људи све више траже љубав преко Интернета, посебно старији, показало је недавно истраживање научника са Државног универзитета Ајова. Ова студија је показала да су онлајн партнери подједнако привлачни, интелигентни и самопоуздани као и они који своје љубавнике проналазе у граду или посредством заједничких пријатеља.

Међутим, психијатар др Зоран Илић каже за „Политику” да они који овако проналазе партнере користе Интернет да би  сузбили стид и страх.

– Њих одликује несигурност и усамљеност. Чим неко седи за компјутером и четује, тај је усамљен, а несигуран је јер не сме да изађе у град и стварно упозна некога – сматра др Илић.

Људи који се упознају на нету у ствари се не познају, тврди наш саговорник. На друштвеним мрежама свако себе представља у најлепшем светлу, поставља само најбоље или туђе фотографије и има довољно времена да смисли пожељан одговор. У реалном животу је много теже представити се онако како неко очекује јер тада су будна сва чула и с муком се сакривају мимика, одсутност, гафови...

– На Интернету је могућа заљубљеност јер она настаје на основу идеалне слике о некоме. Али љубав, која је прихватање и нечијих мана, не може да се роди на вебу јер тамо видимо само оно што неко контролише и дозвољава – додаје др Илић.

Ипак, тренд упознавања и одржавања контаката преко Фејсбука, Твитера и осталих социјалних мрежа узео је маха, што показује и све већи број књига из популарне психологије.

Позната америчка ауторка књига самопомоћи Деби Робинс за овогодишњи Дан заљубљених углавном предлаже савете примењиве уз помоћ технологије:

„Поклоните бесплатну анимирану електронску честитку.”

„Напишите и пошаљите себи љубавно писмо.”

„Позовите, пошаљите мејл или искуцајте СМС особама које волите и реците им зашто их волите.”

„Пронађите изреку или шалу на тему љубави и пошаљите их на мејл свима. Објавите их на Фејсбуку или Твитеру.”

Сања је стално на Интернету, увек доступна макар и за само кратко дописивање са Зејном. Чим се врати с посла одмах укључује Скајп или Месинџер и тако са дечком проведе по неколико сати. Она је убеђена да га је савршено упознала баш зато што се не виђају у граду где је пажња увек расута на друге људе, већ на Интернету где су окренути само једно другом. Признаје да оваква комуникација уме да збуни. Када је Зејн први пут дошао у Нови Сад, није могла да се отме утиску да је њен момак, са ким се дописивала скоро девет месеци, за њу потпуни незнанац.

– Нисам знала да ли да га пољубим или не, као да сам се питала јесмо ли стварно у вези или је све то био само сан – сећа се Сања.

Њој не смета да Дан заљубљених проведе далеко од свог дечка јер ће свакако имати онлајн забаву за двоје, мада се потајно нада да ће је изненадити и појавити се пред њеним вратима.