Тактике падају у дербију

Мало је примера да су играчи актери кошаркашког дербија имали прилику да у њему учествују и као тренери. У ривалству Црвене звезде и Партизана које траје шет и по деценија, Александар Трифуновић, са мањим прекидима, игра улогу скоро двадесет година. Био је капитен генерације која је с почетка деведесетих две године узастопно освојила титулу у незаборавним финалима са „црно-белима“, а сада је по други пут на клупи екипе с Малог Калемегдана са жељом да прекине доминацију „вечитог“ ривала. Иако је прегрмео у обе улоге око педесет утакмица које „живот значе“, истиче да је сваљки дерби прича за себе, не може се прекопирати, а чак и када не одлучује о трофеју носи непоновљив набој.

У првом кругу регионалне лиге,  предвођена тренером Ацом Петровићем Црвена звезда је изненадила. Оба тима су била на почетку сезоне са знатно измењеним саставима, али од тада су се многе ствари промениле. Партизан је стрпљиво градио игру и још једном постао највеће изненађење Евролиге, са одличном позицијом у НЛБ лиги, док је Звезда има само евроспки сјај, само са теотерским шансама да то понови и наредне сезоне. Повратком Трифуновића напредак је очигледан, игра све више личи на „звездашку“, трибине су све пуније. Колико то тренеру „црвено-белих“ годи, толико и оптерећује.

–То је утакмица за коју не могу да кажем да је као и свака друга, мада покушавам да је припремим као да је само још једна у низу. Основни проблем је како да играчима и клупском окружење сузбијем емоције и жеље јер из њих вреба и опасност. Овај дерби резултатски значи само бољу позицију у НЛБ лиги, Партизану да се учврсти у врху, а нама да продужимо наду да ћемо и догодине бити учесници Еврокупа. Једино што ме као тренера интересује да видим колико можемо да играмо против тимова учесника Евролиге – истакао је тренер Црвене звезде.

Трифуновић је на почетку играчке каријере био актер дербија који су били празник кошарке. Почели су да се “играју“ неколико дана раније у медијима, међу навијачима и члановима управа. Данас се о томе приповеда, јер су на трибинама углавном присталице домаћина.

–Наше утакмице су изгубиле на дражи када је дошло до непомирљиве поларизације навијача, што је чак отишло у екстремизам. То је данак утицају година које су иза нас, распада земље, санкција, бомбардовања и велике немаштине. То је довело и до система такмичења у ком су два највећа клуба годишње играли и по десет мечева, што такође није добро. Ипак, дерби није изгубио на основном значајау, па морамо да се спремимо као да је судњи.

Искуство које је стекао у оваквим мечевима може да буде драгоцено Трифуновићу у припреми тактике и игре.

– Тешко је спутати емоције, али хладна глава и рационалност увек помажу. Сви су свесни да дерби често избаци на површину појединце, али нису то увек кључни играчи, као што ни доминација неког тима током сезоне не значи да ће бити бољи када се одлучује о титули, трофеју. Од степена контроле, тога да останеш оно што јеси, доста тога зависи. Тако су и мене учили када сам почео да учим „азбуку“ дербија.

Од првог Трифуновићевог играчког дербија прошло је скоро четврт века. Деби му није остао у сећању, али јесте први меч у борби за трофеј. Тада је тренер Партизана био дебитант Душко Вујошевић.

–Играли смо у Хали спортова финале плеј-офа, а ми смо елиминисали Цибону у Загребу која је била апсолутни фаворит. Еуфорија нас је скупо стајала и изгубили смо 2:0.

Ипак, дочекао је да подигне пехар првака неколико година касније, освоји две титуле. У првој финална серија је била тешка и 3-2 за Звезду. У другој 4-1, после 7-0 Партизана у току сезоне.

–Традиције су да се чувају али и да се руше. Живим дан, оно што је у овом тренутку, па су успомене из играчких дана остале у споменарима које је скупљала моја мајка. Трудим се да овом тиму помогнем да буде чвршћи и бољи и да парирамо Партизану који је у евидентној предности због континуитета система и људи у клубу. Ми смо тек почели да га градимо и задовољан сам реакцијом играча без обзира на евидентне тешкоће у којима клуб функционише.

Сваки меч „вечитих“ богатили су и директни дуели, а Трифуновић је за ривале имао врхунске играче, од Ђорђевића и Даниловића, до Лончара и Берића. Звездин тренер наглашава да је и индивидуална припрема једнако важна као и тактика коју припреме тренери.

–Основно је да сваки играч зна да испред себе има неког ко носу дрес једног од највећих клубова, а лична жеља је оно што прави разлику у дуелима. Иако су очи јавности и навијача фокусирани на главне играче, врло често у први план су избијали такозвани „клупски“. Биће занимљиво видети како ће Робертс играти против момака са којима је годину дана тренирао, на који начин ће се наши млади репрезентативци Бјелица и Кешељ супротставити Партизановом екстра таленту Веселом, као и искусним Божићу и Кецману. Или наша „лака коњица“ у рекету против Вранеша који мења игру ривала, као и плејмејкера Мекејлеба и Тејлора. Од играча тражим да им жеља и дела буду на нивоу који је потребан да би се остварила победа. И ништа више – истакао је Александар Трифуновић.

М. Стојаковић