Настављен пад евра

Од нашег сталног дописника
Брисел 13. фебруара – Берзански пад вредност евра према америчком долару настављен је пету недељу узастопно, а узрок је неизвесност која прати гомилање јавних дуговања у Грчкој, али и Шпанији и Португалији. Евро је јуче достигао најмању забележену вредност од маја прошле године − 1,35 долара, а статистике откривају да је економски опоравак у земљама еврозоне застао.

Бруто национални производ у државама еврозоне порастао је минималних 0,1 одсто у последњем кварталу прошле године у односу на претходни квартал, док је у поређењу с ранијим годинама драстично пао. Оптимистичне прогнозе економиста које су наговештавале раст БНП за око 0,4 одсто нису се обистиниле, а Завод за статистику Европске уније објавио је јуче свеже податке који не уливају наду. Евростат наводи да је индустријска производња у еврозони у децембру прошле године опала за 1,7 одсто у односу на новембар.

Укупан прошлогодишњи пад БНП у ЕУ износио је 4,1 одсто, а у еврозони равно 4 одсто. Док поједине земље попут Аустрије и Холандије поново бележе економски раст, Грчка, која учествује са 2,7 одсто у укупној економији ЕУ, потонула је у застрашујући буџетски дефицит који је у прошлој години четвороструко превршио прописани лимит у еврозони од три одсто БНП. Од тога да ли ће и како криза у Атини бити решена зависиће будућност европске валуте, предвиђају економски експерти који тврде да је Грчка досад највећи изазов за еврозону 16 држава.

Последњи пад европске валуте уследио је после самита у Бриселу на којем Атина није добила адекватну подршку осталих чланица ЕУ што је понегде пропраћено разочарањем у солидарност држава еврозоне. Уместо новца којим би Грчка покушала да закрпи буџетску рупу, лидери су се определили да надгледају како Атина спроводи ванредне економске мере које би требало да опораве тамошњу економију до 2012. године. Према најлошијем сценарију који је могао да се чује у Бриселу, додуше незванично, Грчка би могла да буде искључена из еврозоне уколико мере не буду дале прижељкивани резултат. Ведрије прогнозе наговештавају да ће лидери држава еврозоне ускоро ипак понудити снажан економски план за будућност и нове ефикасније механизме контроле.

В. Јокановић