Двоструко виђење

Савремена ликовна продукција пројектована кроз галеријску праксу данас је веома разуђена (плурализам поетике и медија) и најближа идеји да цвета хиљаду цветова. Ипак, да би се нове појаве на рецентној сцени јасније уочиле и издвојиле потребна је професионална/ауторска посвећеност јер ре/дефинисање проширеног појма визуелних уметности веома је осетљив процес који се дешава у ходу. По логичном (и пожељном) принципу нова галерија – нова уметност, галерија Звоно је током свог рада (од 1993)  испрофилисала одређени ауторски принцип и постала важан пункт на којем се промовишу актери рецентне уметничке праксе. Храбро. Јер, програмска концепција галерије Звоно заснива се превасходно на афирмисању младих аутора и, поред уметничке асоцијације Ремонт, Звоно је својом стратегијом – препознати, издвојити, промовисати и пратити младе/уметнике дебитанте – заузела позицију активног промотера нове сцене у уметности 21. века. Сличну позицију су некад давно имале галерије Дома омладине, Студентског културног центра па и Коларчевог универзитета.

У контексту визије о превазилажењу локалног деловања индикативно је да су Звоно и Ремонт једине наше галерије које су 2005. промовисале своје уметнике на сајму уметности у Бечу; Звоно је ове јесени у Келну, на новом сајму за младе ауторе, представило и рад Невене Поповић. Велике изложбе (Касел, Венеција, Истамбул…), сајмови уметности и теоретичари афирмишу промењену парадигму по којој је модел уметничке сцене замењен моделом мреже са потпуно другачијим принципима. У том новом културном моделу базични су сложени систем комуникације идеја, личности и догађаја. Све то условило је и нову стваралачку стратегију нове генерације уметника, а умрежавање пројеката и деловања сада и овде је већ део рецентне уметничке праксе.

И Невена Поповић је типичан представник своје генерације, њена сарадња са Звоном почела је 2002, још за време њених студија вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Током ових неколико година Невена Поповић је развила живу стваралачку активност; реализовала је видео-радове у оквиру Белефа 2003. и 2004, учествовала на фестивалима визуелне уметности у Турској, Грчкој, Италији. Просторно-зидна поставка "Услојавање" представља нови корак унутар овог сложеног стваралачког процеса у којем ауторка у равни идеје парадокса и културе материјала испитује опозит хладно и крхко/ломљиво, прозирно/непрозирно, познато/непознато... Интерпретативна снага овог рада реализована је у пројектованој и услојеној форми алуминијума чији су отвори/екранска поља оживљени стаклом; у исто време слика/ситуација на стаклу прелама/услојава различите наративе чије значење је лоцирано негде између сећања и слободе имагинације. Као својеврсни визуелни фрагменти веће целине "Услојавање" контекстуализује софистициран однос форме и садржаја, мотива и материјала, културу комуникације чија се двосмерност релације давалац/прималац ослања на интерактивни процес у нашем отвореном визуелном фајлу.