Руниjу нема равног у Европи

Са два гола за само осам минута Вејн Руни је утишао италијанске навијаче на „Ђузепе Меаци”, омогућио прву победу Манчестер јунајтеда на овом стадиону и донео велики капитал пред реванш 10. марта на „Олд Трафорду”.

Замолили смо Ивана Голца да за „Политику” анализира овог врхунског играча. Некадашњи фудбалер Партизана, Саутемптона, Борнмаута, Манчестер ситија и Портсмута, а затим и тренер многих клубова међу којима су и острвски Торки и Данди јунајтед, има богато искуство да буде прави саговорник.

– Рунија познајем још из времена док је као дечачић почињао у Евертону. Пратио сам његов развојни пут, који је по много чему сличан с Метјуом Ле Тизијеом и Аланом Ширером. Ширер је без двоумљења био број један, а Руни несумњиво иде тим путем. Одликује га здрава дрскост, брзина, фантастична експлозивност, снага, има сјајан преглед игре и веома лако постиже голове. А, то су све одлике великих играча – почео је Голац.

Прича о Рунију тече у једном даху:

– Анализирајући начин на који постиже голове, може се рећи да то чини школски. Зашто? Тренери на Острву са нападачима раде управо оно што Руни показује не терену. Одвлачи одбрамбене играче и голмана у једну страну, а затим шутира у другу. За разлику од многих данашњих нападача Руни је изузетно брз и експлозиван. Све ради у трку, „чупа” земљу, пршти, одише снагом. Играчи пролазе разне периоде у току утакмице, а код њега је евидентан рад током свих 90 минута. Небројано пута се врати и помогне одбрани или везном реду, спречи противника да постигне погодак или уђе у шансу. Играо сам на месту бека и често био офанзиван, тако да одлично знам колико је значајно за тим да има таквог појединца, јер удвајањем је неупоредиво лакше зауставити ривала. Поштен је, неустрашив, опасан и за себе и за ривала, јер се не штеди. Лично, волим такве фудбалере. Мислим да му у Европи нема равног.

У поређењу с Торесом, Ибрахимовићем, Месијем и осталим врхунским голгетерима, искусни тренер даје предност убојитом стрелцу Манчестер јунајтеда:

– Они не могу да се пореде с њим, због тога што су више индивидуалци, који доста размишљају о свом раду и учинку. Руни је тимски играч и нико му од њих није сличан. Зна када изгуби лопту да спринта назад и по 50 до 70 метара и да је поново освоји. Данашњи асови су обично размажени играчи за које сви играју. Он је другачији, професионалнији, као што су некада били Ширер, или рецимо Киген. Тренери на Острву на почетку свог рада кажу фудбалерима да тим састављају сами играчи својим доказивањем. Рунијев допринос залагањем је најбољи показатељ. Лако је уочљиво да ради више и зато стално напредује.

„Скенирајући” Рунија у свим сегментима Голац је казао:

– Вансеријски је таленат. Дешњак је, мада изузетно квалитетно користи и леву ногу. Сјајан је у скок игри, што је и главна одлика Острвљана, има фантастичну процену, осећај и одраз. Увек иде у сусрет лопти. Диригује правац кретања, бира страну. Видели сте како је против Милана лако и прецизно постигао оба гола главом. Код првог је демонстрирао и изванредно кретање, одличан одраз и брзо размишљање и постигао заиста предиван погодак, док је код другог, без обзира на то што су погрешили штопери Милана, показао да има правовремени тајминг.

Упитан које су Рунијеве мане, одговорио је:

– Веома млад је кренуо у велике висине, али има веома мало слабих тачака. Можда му је лева нога једна од слабости, али је свакако највећа његов темперамент. Релативно лако наседа на провокације, мада се и то с годинама и искуством поправља. Понављам, има изузетну брзину и експлозивност, фантастичну десну ногу, игру главом, технику… Као и Меси, већ приликом примања лопте долази до предности и постиже гол. Просто „кипти” на терену.

Голац истиче и један занимљив податак:

– На Острву се тренира 40 одсто мање него код нас, међутим, учинак је максималан. Утакмице им служе за доказивање и постизање успеха. Имају ритам рада, који траје десет и по месеци. Руни је прави пример физички спремног играча. Зато се ретко повређује. Одговоран је и професионалан, изузетно покретљив и веома незгодан за чување. У данашњем фудбалу нема маркације, већ се игра на „преузимање”, па је неопходна велика прецизност и правовремено кретање. Против Милана Руни је, иако је био усамљен у шпицу, лако стварао простор и за себе и за саиграче. Кретао се школски, интелигентно. Мене то не изненађује. Мислим да у овом тренутку представља 60 одсто екипе.

Британска штампа велича Рунија у свакој прилици. О томе Голац каже:

– Они увек имају миљеника. Раније су то били: Киген, Линекер, Ширер, Бол или Гаскојн, па Бекам. Сада је то Вејн Руни. Миљеник је и публике и штампе. Једноставно, воле га и користе и најмању прилику да хвале његов таленат.

Иван Голац је закључио прогнозом:

– Руни је кључни играч и Манчестер јунајтеда и репрезентације Енглеске. Мислим да ће бити један од главних фудбалера и на предстојећем Светском првенству у Јужној Африци.