Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Нишу неће бити руска војна база

У Нишу неће бити руска војна база
Прича се, прича да Руси (не)долазе... (Фото АФП)

БЕОГРАД – Војни аналитичар Александар Радић оценио је као „параноичну” идеју да би Регионални центар за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу Русија могла да претвори у војну базу.

„У тој намери (формирања Регионалног центра) не може да се препозна амбиција Русије да се поново војно ангажује на Балкану”, казао је Радић агенцији Бета.

Он је подсетио да је Русија већ имала своје трупе на Балкану у оквиру мировних снага у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, али да је руководство те земље одлучило да их повуче.

Радић сматра да је оправдана идеја Министарства за ванредне ситуације Русије да у Нишу оформи базу за брзо реаговање у региону Медитерана јер та земља располаже добрим летелицама за гашење пожара попут авиона Ил-76 или Бе-200, као и хеликоптерима Ка-32.

Куповина и одржавање таквих летелица представљало би велики трошак за појединачне државе које ће, овако, имати прилике да их изнајмљује у кратком року када затреба.

Радић је, међутим, указао да још није јасно на какву ће корист Србија директно моћи да рачуна због одлуке да свој аеродром уступи за формирање такве базе и додао да је на влади да покуша да оствари што бољи резултат и обезбеди најбољу заштиту од пожара.

Представници појединих држава региона и аналитичари слажу се у оцени да идеја о формирању Регионалног центра за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу, уз помоћ Русије, не представља најаву руског војног ангажовања на Балкану, нити је то одговор на ширење НАТО-а.

У паузи министарске конференције одржане у Београду 17. фебруара, министар унутрашњих послова Републике Српске Станислав Чађо рекао је да су приче о могућем руском војном ангажовању преко Центра за реаговање у ванредним ситуацијама најобичније спекулације.

Ради се о тврдњама које су се појавиле одмах после прве најаве формирања центра, али, како је рекао, те претпоставке не вреди ни коментарисати.

Заменик министра унутрашњих послова Албаније Фердинанд Пони изјавио је да не зна за такву идеју и да је замисао о формирању Регионалног центра у Нишу добра управо због тога што повезује државе које су чланице различитих организација, попут Европске уније или НАТО-а, и што даје могућност да оне сарађују на унапређењу капацитета у отклањању последица од непогода.

За време одржавања конференције у београдском хотелу Хајат могућност да будући регионални центар на аеродрому у Нишу постане војна база одбацили су и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу.

Дачић је рекао да ће центар имати хуманитарни карактер и да ће у њему бити стационирани руски авиони који ће помагати свим државама региона приликом санирања негативних последица пожара, поплава или земљотреса.

Он је додао да ће се тамо вршити и обука кадрова за реаговање у ванредним ситуацијама.

Руски министар Шојгу је рекао да је тешко и замислити да би Русија могла да у Нишу направи војну базу и запитао се против кога би та војска могла да буде ангажована у Србији.

„То је потпуна бесмислица која се не може назвати ни спекулацијом”, рекао је Шојгу новинарима након министарске конференције.

Центар би, према ранијим најавама, требало да буде формиран до 2012, а у оквиру њега би био и одговарајући заједнички противмински центар. Планирано је да центар буде добро опремљена логистичка база и имаће све неопходне капацитете за реаговање у случају свих ванредних ситуација и елементарних непогода.

Србија и Русија су 20. октобра у Београду потписале Споразум о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавању непогода, техничких хаварија и уклањања њихових последица. Део тог споразума, потписан дан касније, јесте и динамички план за организовање и почетне етапе развоја руско-српског центра за хуманитарно реаговање у случају ванредних ситуација.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.