Србија припада "европској кући"

"Стекао сам утисак да између политичара и грађана у Србији не постоји права комуникација, и да је то један од разлога што већина обичних људи не разуме зашто би ваша земља требало да буде део европских интеграција, или зашто мора да прихвата неке услове које ЕУ, односно међународна заједница, пред њу поставља кад је перспектива чланства у Унији још веома далека. Али Србија већину тих ствари – као што је усклађивање са европским законодавством, поштовање људских права и слобода, стварање отвореног тржишта и конкурентне привреде – ради због себе, да би њени грађани живели у миру, сигурности и демократији, остварили економски напредак и виши стандард, путовали светом без виза. А то кошта", каже за "Политику" Рене ван дер Линден, председник Парламентарне скупштине Савета Европе.

• Кад кажете да припадање Европи, односно постизање европских благодети, има своју цену, на шта мислите?

– Мислим на то да и ви и остале европске државе које су још у процесу политичке, економске и друштвене трансформације морате променити начин размишљања и понашања. Требало би да тежите брзим променама, уместо да их се плашите. Сад вам је тешко да испуните све што се од вас очекује, али на крају пута, кад се у сваком погледу нађете унутар "европске куће", чекају вас велике материјалне и друге погодности. Узмите само пример Ирске, која је била једна од најсиромашнијих европских земаља, а онда се паметним коришћењем европских фондова уздигла до једне од најразвијенијих чланица ЕУ. Или Финске, која је други такав успешни пример.

• Из ове перспективе, кад нам је Брисел отказао наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ и још држи наше грађане на "црној" шенгенској листи, будуће европске благодети не делују много подстицајно?

– Да бисте кренули даље, морате претходно нешто да урадите. Пре свега, да испуните своје међународне обавезе. Једна од њих, коју је СЦГ пре три године преузела и уласком у чланство Савета Европе, јесте пуна сарадња са Хашким трибуналом, и надам се да ће Србија то обавити пре него што, догодине, преузме председавање Комитету министара Савета Европе.

• Осим сарадње са Хагом, како оцењујете испуњење наших осталих обавеза из чланства у Савету Европе?

– Задовољан сам напретком који сте учинили, јер сте усвојили велики број конвенција СЕ и донели читав низ закона у складу са њима, али још доста тога вам предстоји. Најважније је, законе које сте донели треба и да примените. Следећа мониторинг мисија Парламентарне скупштине СЕ долази у септембру, и надам се да ће утврдити да сте учинили помак.

• Једна од тема о којој сте разговарали са својим домаћинима у Београду јесте и доношење новог устава Србије. Да ли је било речи о томе како би се уставно решило питање начина избора председника државе?

– Не бих се мешао у то како ће Срби убудуће да бирају свог председника, непосредно или у Скупштини. Сматрам, међутим, да би, приликом писања устава, било добро да консултујете стручњаке Венецијанске комисије, да бисте избели ризик да највиши правни акт ваше земље касније претрпи оштре критике, уколико не буде у потпуности у складу с европским стандардима. Требало би посебну пажњу да обратите на области као што су изборни закон, независно судство, заштита мањина, однос владе и скупштине, независни медији, однос централне и регионалних власти...

• Разговарали сте и о Космету: шта је Савет Европе тамо досад учинио како би унапредио положај Срба и осталих неалбанских заједница?

– Наша помоћ се пре свега састоји у примени европских стандарда, заштити људских права, очувању и обнови културног наслеђа, реформи локалне управе и јачању грађанског друштва. Свестан сам да је положај Срба и других неалбанаца на Косову веома тежак, да су угрожени њихова права и безбедност, али то се не може променити уколико не постоји спремност свих страна да сарађују. Ми стварамо предуслове, а локалне и регионалне власти су те које треба да нађу заједнички језик и да их искористе. Парламентарна скупштина Савета Европе остаје место на којем се може отворено о свему разговарати, где се покрећу заједничке иницијативе.

• Као што је Резолуција о уставним променама у БиХ коју сте недавно усвојили, и коју су многи овде видели као покушај да се Дејтонски споразум мења без консензуса сва три конститутивна народа, што угрожава стабилност БиХ?

– Да, приметио сам у разговору са председником Тадићем да није задовољан ових документом.

• После свих сусрета и разговора, какав сте утисак стекли о Балкану, и какву сте поруку пренели?

– Имиџ Балкана је, нажалост, још доста лош. Поред осталог, везује се за шверц и прање новца. Зато сам у све четири земље (као и приликом раније посете Албанији) истакао да се морате одлучније, заједничким снагама борити против корупције и организованог криминала. Без тога неће бити већих страних инвестиција, развоја туризма и привреде, па ни уласка у Европску унију. Друга порука јесте помирење, трећа – регионална сарадња. А у свему томе рачунајте на подршку Савета Европе.