Смеши ми се сјајна каријера

Београђанка Симона Андрејић вртоглаво је освојила писте светских центара високе моде. Ова петнаестогодишњакиња, откривена на „Елитовом” избору за 2009. годину, за непуних годину дана успела је да ради ревије најпрестижнијих модних дизајнера, међу којима и Доне Каран и Келвина Клајна, а уврштена је у 10 нових најтраженијих лица у свету моде. Симона за „Политику” говори о свом успеху и животу.

Да ли је напорно радити у свету светске моде? Каква су одрицања?

Моделинг је сам по себи јако захтеван посао. Уверила сам се на лицу места у оно што сам раније знала само из приче да на Западу влада професионализам. Тамо се више цени квалитетан рад, а професионализам значи бити одговоран и према себи и према другима 24 часа непрекидно.

Шта сматрате својим највећим професионалним успехом до сада?

Веома сам задовољна досадашњим успехом, све се јако брзо издешавало. У Паризу за време недеље високе моде остварила сам одличан успех. Радила сам два каталога за Соњу Ракел и посебно ми је драго што сам имала прилику да је упознам. Одувек ме је фасцинирала својом упорношћу, успехом и, наравно, предивним колекцијама. Радила сам и јесењу колекцију за модни бренд Емануело Унгаро, ревије модела Џорџа Чакре и многе друге. Свакако, поред Париза сматрам да сам у Њујорку остварила сјајне резултате појавивши се на ревијама Келвина Клајна, Дизела, Доне Каран, Прина, Би-Си-Би-Џија, Мишке, бренда Јунајтед Бамбо… Управо сам добила понуду да се сликам за познати модни магазин „Нумеро”. Пре тога сам урадила серију фотографија за магазин „Раш”.

Да ли је тешко радити за најутицајније светске креаторе?

Рано устајање, кастинзи, фитинзи, понекад чак у поноћ, „трчање” са једне ревије на другу, снимања... Све то захтева пуно енергије, коју, наравно, треба рационално искористити. Ни у једном тренутку нисам осетила никакве тешкоће и никад нисам посустала. Чак и после четири ревије, неколико кастинга и фитинга у једном дану, увек имам вољу за рад.

Путујете у Милано, где би требало да радите Гучијеву ревију. Да ли очекујете да ћете проћи кастинг?

Већ се налазим на потенцијалној листи за ревију Гучи, тако да очекујем најбоље резултате.

Које хране се одричете у исхрани, као професионални манекен?

Трудим се да се пре свега храним здраво, зато што ми је у овом послу веома потребна енергија. Брзо ходање и у слободно време бављење спортом ми помажу да одржавам линију.

Да ли сте жељни чоколаде?

Нисам од оних особа које не могу без слаткиша. Увек сам за неку слатку воћку уместо чоколаде.

Имате 15 година и бројне обавезе широм света, како ћете наставити школовање?

Веома је тешко направити баланс између школе и каријере. Ипак покушавам да сваки слободни тренутак посветим учењу: вожња метроом или за време шминкања и фризирања, издвојим време за учење. Учим језике, који ми јако добро иду. Чак сам добила похвале за енглески и руски. У контакту сам са својом школом, разредном и друговима из одељења. Све их волим и поздрављам на овај начин. Не заборављам их, а ни они мене... Велика су ми подршка.

Који је највећи хонорар који сте до сада добили?

Највећи хонорари иду уз највеће ревије.

Како видите своју даљу манекенску каријеру?

Не желим само да засијам, већ и да се одржим на врху. Према процени људи из високе моде, скаута и директора кастинга, смеши ми се сјајна каријера.

Који је Ваш животни мото?

Живот је тешка борба, ко сме тај може, ко је храбар тај иде напред. И, наравно, срећа увек прати храбре.

Како видите себе за 10 година?

Као веома успешну особу.