Општине као предузећа

Општина БелаПаланка, са просечном месечном платом у децембру прошле године од 13.900 динара, већ годинама је на зачељу листе просечних нето зарада у Републици. Тамо су фирме пропале, а радници остали без посла. Раде углавном само општинске службе, школе, здравство, полиција, банке, железница. Скоро све паре из скромног општинског буџета иду на зараде, а за развој остаје само 12 одсто.

Ниједна приватизована фирма не ради, каже председник општине Александар Живковић, па им је највећи проблем незапосленост.

–У привреди је некада радило око 5.000 радника, али нас је сатрла катастрофална приватизација. Нови власници нису покренули производњу, приватизација неких предузећа је поништена, а није покренут стечај. Од оне бивше белопаланачке индустрије не ради ниједна фирма, тако да имамо око 3.000 радника на бироу – каже Живковић.

Већ неколико година природни прираштај је негативан, људи се исељавају, нарочито млади, јер у овој варошици не виде перспективу.

Помоћ државе им је неопходна,каже председник општине, али ни они не седе скрштених руку. Урадили су стратегију развоја, коју,на пример,нема ниједна београдска општина.

– Европа не даје паре, већ треба да их узмемо. То можемо само ако имамо квалитетне пројекте. Основали смо агенцију која ће се само тиме бавити. У Словенији,Марибор добија од Европске уније три пута више новца него Љубљана зато што има боље пројекте– наводи Живковић и додаје да ће се Бела Планка усредсредити на пољопривреду и туризам.

Осим тога,са партнерима из Данске и Швајцарске разговарају о изградњи три-четири хидроелектране и ветропарка. Са фирмама из Египта и Словеније уговарају изградњу фабрике цемента, у коју би било инвестирано око 230 милиона евра.

Ако је судити по Косјерићу,цементара би могла да их погура са зачеља листе просечних месечних зарада.Косјерић са просечном платом од 57 000 динара, према статистици, слови за општину са највишим примањима у Србији.

– То није реалан податак. Просек је рађен за децембар,када су запослени у цементари „Титан” примили и тринаесту плату– објашњава Драган Вујадиновић, председник општине Косјерић.

Али цементара им свакако поправља просек, што у висини плата, будући да је већина од 2.200 становника са радном књижицом запослена у јавној управи, где зараде нису тако високе. Укупно учешће од продаје цемента у општинском буџету је 30 одсто.

Ова општина успева да наплати све дажбине које јој следују, па јој 40 одсто буџета одлази на расходе, а остатак улаже у инфраструктуру, која је важна за долазак инвеститора.

– Свака локална самоуправа мора да ради као предузеће. Колико пара заради, толико ће моћи да потроши – каже Вујадиновић.

Предуслов је децентрализација, која би допринела уједначеном регионалном развоју.

– Општинама треба вратити имовину и укинути трансфере из буџета, а омогућити им већу наплату изворних прихода од ПДВ-а, пореза на добит и доходак грађана. За новац из државне касе могли би да конкуришу само на основу пројеката – сматра Вујадиновић.

Што се инвестиција тиче, каже он, општине морају да искористе своје компаративне предности и да се ангажују. Председник ове општине зове инвеститоре, „моли, пише на све стране”.

– Упорност је уродила плодом. Продао сам три производне хале, које су 20 година биле напуштене, а на бироу чека 900 незапослених. Тако да ће ускоро из Косјерића кренути извоз – тврди Вујадиновић.

М. Авакумовић