Ишчитавање историје

Тео Ангелопулос (71), један од најцењенијих европских, а свакако најнаграђиванији грчки редитељ, обележио је почетак 13. Фестивала европског филма "Палић 2006". На отварању фестивала, Ангелопулосу је уручена награда "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији, чији су ранији добитници: Миклош Јанчо, Јиржи Менцл, Кшиштоф Зануси, Маргарет Фон Трота и Анджеј Вајда.

Иако је освојио скоро сва значајна европска филмска признања, Ангелопулос и даље поседује изразити такмичарски дух, а како истиче у интервјуу за "Политику", тек ће снимити филмове у којима ће рећи оно најзначајније. Прва клапа његовог новог филма "Прах времена", другог дела замишљене трилогије из историје, страдања и миграција Грка током прошлог века требало би да падне крајем новембра. Главне улоге у новом остварењу мајстора дугог кадра (неки трају и до 10 минута) играће: Бруно Ганц, Харви Кајтел и Вилијем Дафо. Буџет филма креће се између пет и осам милиона евра, а по садашњим плановима, Ангелопулос ће ићи стазама својих предака – филм ће снимати у Грчкој, Бугарској, Румунији, Италији, Канади и Америци, односно у Њујорку.

Ново "Одисејево пропутовање", као и обично у Ангелопулосовим филмовима, и поновно пропутовање кроз историју.

• Који и какав период из грчке историје прошлог века ће бити осликан у Вашем новом филму "Прах времена"?

– Сматрам себе грађанином Грчке, али и грађанином света, тако да ме не занима само грчка историја, већ историја уопште. Филм "Прах времена", други део трилогије коју сам започео филмом "Уплакана ливада", биће прича о последњих 50 година прошлог века и кретању грчког народа по свету. Филм почиње са Стаљиновом смрћу, 2. марта 1954. године и прати једну грчку породицу од једне јако устоличене идеје до данас. Главни јунак овог путовања је син, наследник оних који су преживели ту тмурну епоху, који покушава да исприча своју историју. Причајући своју историју он ће проговорити и о историји своје породице, која се, случајно или не, због тока историје нашла и још увек налази и живи у Италији, Немачкој, Канади и Америци. То је и одисеја Грка кроз свет и кроз историју.

• Постоји ли могућност да део новог филма снимате у Србији?

– Нажалост и на моју несрећу, филм нећу снимати у Србији. Волео сам и волим период када сам снимао у Србији, средином деведесетих када сам радио на филму "Одисејев поглед", када у Србији није било лако живети. То није било само филмско, већ и врло значајно ново животно искуство за мене. Боље сам схватио зашто је Балкан стално у покрету, стално у рату и зашто историја двадесетог века почиње и завршава се са Сарајевом. Балкан има своју посебну историју, а Грчка припада Балкану и тој историји, што мене привлачи балканској теми. Читајући "Историју Балкана" током боравка у Србији и у Босни, поново сам ишчитавао историју Грчке и продубио своја схватања и знања. Схватио сам како функционишу механизми Балкана.

• Сматрате ли да се на Балкану управо исписује нова историја?

– Увелико. Исписивању нове историје Балкана морамо приступити са обазривошћу и великим интересовањем, јер ћемо то и проживљавати већ колико сутра.

• Значи ли то да је историја – учитељица живота, врло поучна за подручје Балкана?

– Питање које сте ми поставили спада у ред оних питања које сам себи одувек постављао. То питање не постављам само ја, већ свако покушава да одгонетне ту мистерију. Ми смо или субјекти или објекти историје. Својим поступцима, одлукама, оним што чинимо и поготову оним што не чинимо, ми градимо историју, а у супротном – историја изграђује нас. Историја нас надживљава, па се не може једноставно одговoрити да ли је историја учитељица живота. Пошто из историје учимо како да боље живимо у будућности, може се рећи да она јесте учитељица, али учитељица живота будућности, која се не чини баш најсветлијом.

• У којој мери ћете у филму "Мртва зона" проговорити о "мртвој зони" у односу Грчке и Турске и проблему Кипра?

– Знате, увек постоји отворен проблем, који је као отворена рана. Не знам да ли постоји решење тог вишегодишњег проблема. Пажљиво треба наћи најбоље могуће решење за њега, јер сукобљене стране, државе и политике проблем виде на различите начине. Мислим да је Грчка у праву, а мислим на правду у смислу људскости, хуманости, политике и историјске правде. Постојала је инвазија и то је историјска чињеница која говори у корист грчких интереса. Проблем јесте озбиљан, тема врло интересантна, због чега не одустајем од тог филма. Сигурно ћу га снимити, можда и пре решења проблема.

--------------------------------------------------------------------------

Мали филмови великог Бергмана

Овогодишњи домаћи добитник награде "Александар Лифка" за допринос европској кинематографији је глумац Велимир Бата Живојиновић.

– Код над се снима доста филмова, али квантитет не доноси квалитет. Чак и сјајни филмови немају где да се приказују, јер је биоскопа мало у нашој земљи. Код нас пролазе само добре комедије, које види око 500.000 гледалаца. Мали филмови, онакви какве је снимао Бергман, код нас не пролазе. Он је снимао мале филмове, које је гледало мало гледалаца, а ипак је постао легенда – истакао је Живојиновић који је недавно добио понуду из Шангаја да игра у серији о лику Валтера који је бранио Сарајево.