Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мањи клубови уз Звезду

Мањи клубови уз Звезду
И они се „питају”: навијачи Црвене звезде (Фото Д. Адровић), Партизана (Фото Ж. Јовановић, Динама и Хајдука (Фото „Јутарњи лист”)

Ових дана поново је отворено питање организације регионалне лиге у фудбалу. Председник Напретка Драгиша Бинић покренуо је причу изјавом да је она спас за српски фудбал, док челници „вечитих ривала” имају опречна мишљења. Први човек Црвене звезде Владан Лукић је за „Политику” рекао да је против такве лиге, док се његов колега из Партизана Драган Ђурић залаже за такмичење с клубовима с простора некадашње Југославије.

Анкетирали смо и чланове управа осталих суперлигаша. Већина је против регионалне лиге, а интересовање су показали само они који би волели у њој да учествују. Многи мисле да је преурањено за такво организовање, као и да је потребно да се испуне бројни услови, пре свега, безбедност.

Ево њихових одговора на питања да ли сте за регионалну лигу и због чега:

Радисав Рабреновић, генерални секретар Војводине:

– Идеја о формирању регионалне лиге није „за бацање”. Данас је то медијска спекулација, која би могла да се ускоро да се реализује. Неопходно је из њеног назива избацити „бивша Југославија”, јер би могли да учествују и клубови из: Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске… Навијачи нису проблем. Основни проблеми за оснивање овакве лиге су: како обезбедити средства за такмичење и како да се оствари зарада. Неопходно је да се утврди и ко ће да руководи лигом, јер то мора да буде неко ко има одговарајућу лиценцу. Морају се пронаћи и спонзори, па решити питање ТВ права... То не могу да раде национални савези. Такође, битна је и евентуална проходност у еврокупове. Рецимо, ако би првак имао место у последњем колу квалификација за Лигу шампиона, такмичење би било атрактивно. Мислим да бисмо размишљањем о организацији регионалне лиге могли да дефинишемо све услове за пет година.

Момчило Минић, председник ОФК Београда:

– Јесам за регионалну лигу, али уз велики напор медија и бивших асова. Таква лига би донела квалитет, а њену афирмацију пропагирали би на пример: Џајић у Београду, Зајец у Београду, Јерковић у Сплиту, Облак у Љубљани, Сушић у Сарајеву, Панчев у Скопљу… Када би они позивали публику на фер и спортско навијање, јер фудбалска утакмица није рат, уверен сам да не би било проблема на трибинама. Морамо да докажемо да нисмо дивљаци, да смо цивилизовани. Кошаркаши су нам добар пример. Имали су много проблема, па је лига ипак опстала. Ако можемо да играмо једни против других у Европи, зашто не бисмо могли и овако. Ми желимо да на Карабурми угостимо све, али и да се на сваком гостовању осећамо пријатно и сигурно.

Миодраг Морача, спортски директор Спартак Златибор воде:

– Не видим шта би регионална лига донела српском фудбалу осим штете. Лига у Србији без Црвене звезде, Партизана и Војводине не би никоме била интересантна. О тој „локалној” опцији нико више не би размишљао, нити у њу улагао. Такође, не видим начине на који би се решила организација утакмица, попуна лиге и многи други критеријуми. Мислим да је то у овом тренутку илузија.

Славко Гајин, генерални секретар Јагодине:

– Још није сазрело, односно нису се стекли услови за регионалну лигу. Рано је из више разлога, а првенствено због превеликог раскола између бивших република. Поред тога, много је недоречених питања у вези организације таквог такмичења. Нас свакако интересује и на који начин би се мањи клубови укључили у њега. Фудбал није кошарка. Мислим да би то био рат. Када свест буде на вишем нивоу може да се прича о томе.

Тома Савић, спортски директор Хабитфарм Јавора:

– Регионална лига у овом тренутку не може „да прође”. Сада је то само губљење времена, јер је далеко од реалне опције и реализације. Регионална лига је апстрактна и по начину организације и по томе ко би је водио, какву би имала проходност… Друга ствар је што би требало сачувати домаћу лигу. Шта би радили клубови који не учествују у регионалној лиги? А, опет наша лига би била сиромашна без учешћа најбољих клубова. Важније је да поправимо нашу лигу, а суштина је у квалитетнијем раду и такмичењу и побољшању инфраструктуре.

Миле Симић, генерални секретар Смедерева:

– Мислим да је сувише рано за регионалну лигу. Нису се стекли услови, ни безбедносни, а ни остали.

Слободан Илић, спортски директор Борца:

– Јесам за регионалну лигу, али 2030. године. Много тога треба да сазри да би се она играла. Идеја није лоша, али национална свест мора да се подигне на виши ниво. Овако, постоји могућност за велике инциденте. Такође, осим Србије и Хрватске, мислим да остали немају квалитет за такво такмичење. Клубови једва састављају крај с крајем. Зар мислите да су, на пример, Вардар, Пелистер, Сарајево, Жељезничар или Олимпија квалитетнији од наших суперлигаша? Заиста, не видим шта би се добило. Пре сам за јачање наше лиге, да покушамо да поново оформимо „велику четворку”. Поред Црвене звезде, Партизана и Војводине, ми бисмо покушали да се с ОФК Београдом боримо за то четврто место. Неопходно је да побољшамо инфраструктуру и организацију нашег такмичења. Рано је за регионалну лигу.

Никола Џомба, финансијер Хајдука:

– Јесмо за регионалну лигу, под условом да у њој учествујемо. То је налик на учешће у квалификацијама европских клупских такмичења, било Купу Уефе, или раније Интертото купу, у којем смо играли с тимовима из региона. Свакако да би пласман био бољи. Клубови живе само од продаје играча, па би заиста било пожељно да имамо јаче такмичење. Међутим, ако би у њему играла само четири клуба из Србије, шта би добили остали? То би била глупост, која би још више уназадила српски фудбал. Остале нико не би гледао. Изгубили бисмо и ово мало публике.

Слободан Пеличић, спортски директор БСК-а:

– Нисам за регионалну лигу, јер је велико питање шта би било и с нашом лигом. Наш интерес је јака лига у Србији. Било би погубно да у домаћем такмичењу немамо Црвену звезду, Партизан и Војводину, који би реално по рејтингу и квалитету играли у регионалној лиги. Мислим да би то била пропаст српског фудбала.

Звонимир Благојевић, председник Младог радника:

– Објективно, немамо интерес за регионалну лигу. Поред тога, неопходно је и да се испуне многи услови. Свакако да би таква лига подигла квалитет, али не бих волео да буде као са „Јадранском лигом” у кошарци, па да се наша домаћа лига сроза. У принципу јесам за регионално организовање, али уз одређене услове, да се реши питање наше лиге, безбедности…

Ранко Стојић, финансијер Рада:

– Апсолутно сам за регионалну лигу, али за пет до десет година. Неопходно је да сазру услови за такво такмичење. Ту пре свега мислим на безбедност и негативне пропагандно-политичке поруке. Нама је најбитније да уредимо српски фудбал у нашој кући, а када то будемо учинили најмање ће нам требати таква лига. Потребно је да поправимо квалитет стадиона, да услови буду оптимални. И на Западу публика негодује, вређа и скаче, али је важно да се појачаном контролом и видео надзором спречи уношење недозвољених средстава. Хрвати су мало испред нас, када су стадиони у питању, али не много. Сматрам да још нису сазрели услови за регионална лига. Можда ће за неколико година да се поправи и економска ситуација и да ће бити мање незадовољних, па ће тада бити прилика за разговоре на ову тему.

Владан Петровић, генерални секретар Металца:

– Јесам за регионалну лигу. Међутим, мислим да је сада преурањено за њу, али за пар година. Недавно сам био 15 дана у Сарајеву и разговарао са Фазлагићем и Јањошом. Причали смо и о заједничкој лиги. И они исто мисле да је рано. Још увек је превелики емотивни набој између бивших република. Уверен сам да би се утакмице у Србији и сада могле да организују без икаквих проблема, али нисам сигуран их не би било у Босни и Херцеговини или Хрватској.

Драгољуб Спасеновић, директор Чукаричког Станкома:

– На бази нечије изјаве неозбиљно је да се на овај начин прича о томе. Неопходно је да најпре средимо ствари у својој кући и да емоције оставимо по страни. Фудбал се „игра” и ван терена и не чини га само једна утакмица. Удео политике је неминован, па је то разлог више да се овој идеји приступи на другачији, озбиљнији начин. Против тога сам да се о овоме прича овако.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.