Вукчевић: Архиве у Хагу или Њујорку

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић негирао је јуче у Хагу да Србија штити генерала Ратка Младића, оптуженог за геноцид у БиХ, наглашавајући да ће власти у Београду решити тај проблем.

Током међународне конференције о наслеђу Хашког трибунала, председница Удружења мајке Сребренице Мунира Субашић питала је тужиоца Вукчевића до када ће Србија чувати Ратка Младића и Горана Хаџића, сугеришући да српске власти знају где се они налазе. „Србија не чува Младића и мислим да је то свима јасно после хапшења Радована Караџића. То није истина и ми ћемо то да завршимо”, одговорио је тужилац Вукчевић.

На додатно питање Субашићеве да ли мисли да би Скупштина Србије требало да усвоји резолуцију о осуди геноцида у Сребреници, какву је недавно усвојио Европски парламент, Вукчевић је одговорио потврдно. „Требало би усвојити онакву резолуцију какву је усвојио Европски парламент”, рекао је тужилац.

Вукчевић је изјавио да архив трибуналатреба да остане у поседу Уједињених нација и да буде смештен у Њујорку или у Хагу, као симболима система УН.

„Уколико би архив трибунала био пребачен у било коју од земаља бивше Југославије, укључујући и Србију, плашим се да би Хаг и даљебио предмет политизације”, оценио је Вукчевић.

Према речима Бруна Векарића, портпарола Тужилаштва за ратне злочине, босанска делегација залагала се за то да архив трибунала буде пребачен у Босну, док су породице сребреничких жртава биле за то да архив буде смештен у Сребреници. Он објашњава да ће се питањем наслеђа трибунала бавити разне институције и невладине организације у оквиру излазне стратегије Хашког трибунала.

На конференцији је, додаје Векарић, начињен помак ка потписивању споразума о сарадњи о питањима ратних злочина са БиХ.

У тексту који ће бити објављен у публикацији о овој конференцији, Вукчевић, поред осталог, наводи:

„Да су на време процесуирани злочини у Зворнику и да су починиоци тих злочина завршили у затвору, сигуран сам да би пожар злочина у Босни био заустављен и да не бисмо имали Сребреницу. Да смо санкционисали случај „Овчара” тада када се догодио, не би било ни бројних масовних злочина у Хрватској деведесетих, не би било масакра цивила на минском пољу у хрватском селу Ловас нити крвавих збегова ’Олује’ и ’Бљеска’”.

Д. Чарнић