Ганић наредио напад у Добровољачкој

ХАГ – Бивши члан Председништва БиХ Ејуп Ганић наредио је напад на војнике ЈНА у Добровољачкој улици, изјавио је данас на суђењу у Хашком трибуналу бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

„Ганић је био тај који је наредио напад и постао познат по својој наредби "чим Алија (Изетбеговић) изађе из аута, побиј све'“, истакао је Караџић, износећи одбрану пред судским већем у Хагу и објашњавајући околности које су претходиле рату у БИХ.

Према његовим речима, после избора 1990. године, у Председништву БиХ било је седам чланова - два Србина, два Хрвата и два муслимана, док је једно место остављено за представника мањина. „Моја Српска демократска странка (СДС) је на то место кандидовала председника Јеврејске заједнице, али је СДА пресвукла из вучје у јагњећу кожу Ејупа Ганића, који се за ту прилику изјаснио као Југословен и он је био изабран за седмог члана Председништва”, рекао је Караџић.  

Срби нису криви за Маркале

У наставку уводне речи одбране, оптужени Радован Караџић негирао је данас кривицу за масовно страдање цивила у експлозијама на пијаци Маркале и другим локацијама у Сарајеву, тврдећи да кривицу за те жртве сносе муслиманске власти.

Експлозије с великим бројем жртава на пијаци Маркале 1994-95. и у реду за хлеб у сарајевској Улици Васе Мискина 1992, Караџић је назвао „невероватним примерима ратног лукавства” власти у Сарајеву „које је довело до кажњавања Срба”.

„Нема тог нишанџије који ће једном гранатом погодити ту пијацу, на којој нема ни људи, ни робе, а онда је одједном 200 људи погођено... Доказаћемо да Срби нису починили ни овај, ни све друге инциденте у којима је било масовног страдања”, рекао је Караџић, приказујући у судници снимке пијаце непосредно пре и после експлозије.

Тврдио је и да су тела жртава са пијаце Маркале заправо били „посејани” лешеви муслиманских бораца. У две експлозије на тој пијаци, у фебруару 1994. и августу 1995. убијено је више од 200 људи.

Циљање „сопственог народа” било је део „идеологије” муслиманских власти, сугерисао је Караџић.

Оптужбе за незаконито притварање хиљада несрба у логоре, Караџић је негирао на примеру Трнопоља код Приједора, које је назвао „прихватним центром”.  „Доказаћемо да то није био логор, него прихватни центар за људе који због борби нису имали где и којим су они сами управљали”, рекао је Караџић.

Срби нису желели рат у БиХ

Рат у БиХ, по речима Караџића, био је супротан интересима Срба. „Зашто би Србима био потребан рат, кад су већ имали оно што су желели - Југославију, која се могла сачувати једино у миру, а нестати само у рату”, нагласио је Караџић.

Као потврду за то, цитирао је изјаву председника Странке демократске акције и Председништва БиХ Алије Изетбеговића да се „рат могао избећи да смо остали у Југославији, али ми смо хтели независну БиХ”. „Изетбеговић ме је том изјавом аболирао, витешки... Али, хашко тужилаштво не занима Изетбеговићево витештво”, тврдио је Караџић, понављајући да је рат изазвала тежња СДА ка „сувереној и независној БиХ, која ће бити сто одсто њихова”.

Бивши председник РС је подсетио да је, насупрот Изетбеговићу, он прихватио „четири од пет” мировних предлога које су међународни посредници нудили током рата у БиХ. „Какав би то српски удружени злочиначки подухват могао бити да је СДА прихватила макар један од тих планова”, упитао је Караџић.

Рекавши да је у априлу 1992. године Изетбеговић „био охрабрен” да повуче свој пристанак на Кутиљеров мировни споразум на које су српске и хрватске партије већ биле пристале, он је тврдио да кривицу за избијање, вођење и продужавање рата у БиХ сносе и велике западне силе, на челу с Немачком, које су прерано признале независност Хрватске и БиХ. „Немачка је предвидела рат у Југославији још за време Тита... Како сада тужилаштво може кривицу за избијање рата стављати мени”, запитао је Караџић.

Свој говор у којем је у октобру 1991. у Скупштини БиХ упозорио да би у рату могао нестати муслимански народ, Караџић је назвао „изразито антиратним”, сугеришући да је тужилаштво само наведене речи истргло из контекста говора. „Српска страна ту нуди све варијанте које доносе мир и концесије”, прокоментарисао је Караџић, који је у судници пустио снимак тог говора.
Декларацију о независности БиХ која је на том скупштинском заседању усвојила муслиманско-хрватска већина, без присуства српских посланика, Караџић је назвао нелегалном и противуставном.

Тезу тужилаштва да босански Срби нису желели да живе с Муслиманима и Хрватима, Караџић је одбацио речима: „Срби су желели да живе с Муслиманима, али нису и никада неће пристати да живе под Муслиманима”. 

(/slika2)

Караџић наставља уводну реч, коју ће давати и сутра, а укупно му је на располагању шест сати. 

Изношењу уводне речи Караџића, поред два члана његове одбране, присуствује у судници и адвокат Ричард Харви, кога је веће раније именовало за његовог браниоца у приправности, за случај да бивши лидер РС опструише суђење.

Улога Харвија после излагања одбране биће тек дефинисана.

Суђење Караџићу почело је 27. октобра прошле године уводном речју тужилаштва, којој он није желео да присуствује, тврдећи да није спреман за суђење.

Бивши председник РС оптужен је за геноцид и злочине против човечности над муслиманима и Хрватима, као и за узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95.

Прецизираном и скраћеном верзијом оптужнице из октобра 2009, бивши председник РС оптужен је, као и у претходној, по 11 тачака за ратне злочине и злочине против човечности, укључујући две за геноцид током рата у БиХ од 1992. до 1995. године.

Ухапшен је у Београду у 21. јула 2008, а девет дана касније изручен је Трибуналу.

Караџић је у првом појављивању пред Трибуналом одбио да се изјасни о кривици по тачкама оптужнице, а судија је, у складу с правилима, у спис увео да се оптужени не осећа кривим.