Огледање музеја

Развијен концептуални приступ природи уметности и наглашена осетљивост утемељени су у идејној, временској и генерацијској блискости једног броја аутора са рецентне сцене. У овом проблемском контексту може се лоцирати и ауторски рукопис Александре Ристановић. У другој половини деведесетих, на самом почетку њене уметничке каријере, критика је високо ценила њен упадљив индивидуални приступ, а награда Октобарског салона (1998) и учешће на релевантним изложбама (Бијенале младих у Вршцу, Меморијал Надежда Петровић) значајне су одреднице у овој уметничкој биографији.

Исељавање становника из екс Југославије, интензивирано 90-их година, наставља се и данас а нови таласи младих и образованих траже уточиште на различитим тачкама света. И Александра Ристановић живи у Великој Британији али репутација афирмисаног младог уметника из Србије није преносива у другу средину. Животна пракса потврђује да друштвене и уметничке норме нове средине савлађују само издржљиви и људи са визијом. У премошћавању егзистенцијалних и других проблема одржати стваралачки континуитет равно је подвигу а, често је подршка матице у осетљивом тренутку круцијална.

Нови пројекат Александре Ристановић, "Рефлексије Musée d`Orsay", поставља отворену дијалошку раван између историје места и његовог културног идентитета, његове измењене функције и статуса "бесмртне" уметности, између потрошача културе и њених артефаката. У том рефлексивном посматрању сопствених, туђих и уметничких моћи (и немоћи) мерених људским веком, број посетилаца Musée d`Orsay, 15.000 дневно, засењује све наше идеје о музејској стратегији и бизнису у култури. Ни информатичка ера која као малигно ткиво загушује животни простор није умањила ексклузивност музејских поставки и интерактивну комуникацију дело – посетилац. У контексту рада Александре Ристановић свакако је битна и историја ове зграда и њене смеле промене; саграђена је у 18. веку као хотел, потом је постала железничка станица а 1986. музеј. Путници и возови замењени су уметничким делима и посетиоцима; фреквентност једне врсте кретања и мировања замењена је другом врстом истих стања. Серија увећаних принтова фотографија овог музеја фокусира просторне, уметничке и људске комуникацијске кодове.

Огледалска слика овог фреквентног места рефлектује различите моделе размене информација у којем се сустичу аутентично и артифицијелно. И провокација заводљивог јавног простора припада субверзивном концепту преформулација.      

Поетски и ликовни концепт пројекта "Рефлексије Musée d`Orsay" поред фотографија, чине и објекти – рељефи са мотивима дела из овог музеја. У оквиру овог мултимедијалног пројекта, комплементарност фотографија и рељефа је очита, комуникативност фотографије сучељена је са децентним рељефима који по својој рафинираности подсећају на израду гема и камеја.