Петак, 20.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Интервју: Џералд Стрикленд, директор консултантске компаније „Енергс”

Скупи вати за уштеду киловата

Ако све буде у складу са законом, до 2012. године на тржишту ЕУ више неће бити класичних сијалица од 40 вати. Оних од 100 вати нема у продаји од прошлог септембра

Малтежанин Џералд Стрикленд (38) директор „Енергса”, консултантске компаније са седиштем у Бриселу, један је од водећих стручњака у области електронске и електричне опреме. Пре него што је започео самостални консултантски посао, Стрикленд је од 2002. до 2009. године био генерални секретар ELC уније која је у ЕУ лобирала за интересе европских произвођача сијалица представљајући седам компанија које учествују са 95 одсто производње и запошљавају 50.000 радника. Организација ELC основана је осамдесетих година прошлог века с циљем да заступа интересе произвођача сијалица у Бриселу и да се бави питањима светлосних извора и уштеде енергије.

− Док сам био генерални секретар ELC уније, лобирали смо за многе законе у оквиру ЕУ у интересу индустрије. WEEE директива (одлагање старих електричних и електронских уређаја) била је заиста значајна и велика. Касније је у оквиру такозване EUP директиве (еколошки пројекат за потрошњу енергије) било неколико мера које су обухватале и сектор информационих технологија, апарате за домаћинство и осветљење. Циљ је био да се установи минимум потрошње енергије довољне за рад неког уређаја. Што се тиче осветљења, мере су у почетку обухватале улично осветљење, канцеларијско и осветљење у домаћинству. Ту није реч само о забрани продаје обичних електричних сијалица, већ и о постепеном повлачењу са тржишта производа који се користе у уличном осветљењу, а које износи један одсто од укупне европске потрошње енергије, каже Стрикленд.

Само један одсто?

То је ипак много. Што се тиче осветљења у домаћинствима, имали смо продају од око 1,9 милијарди електричних сијалица годишње у ЕУ. Иако значајан број за индустрију, са становишта заштите животне средине обичне сијалице су прилично неефикасне. Поред тога су и релативно јефтине, па не постоји интерес за наставак производње. Такође, 95 одсто енергије сијалице од 100 вати заврши као топлота. Оне јесу добра грејна тела, али не и извори светлости.

Нове сијалице су веома скупе, зар не?

(/slika2)ЛЕД сијалице (светлеће диоде) су најефикаснија замена за обичне електричне сијалице. Оне су скупе, јер је технологија израде још у развоју. Али, од обичне сијалице до ЛЕД сијалице постоји читав низ различитих производа на тржишту, као што су различите врсте халогеног и флуоросцентног осветљења. Све су ефикасније од обичне сијалице. Еквивалент класичној сијалици од 100 вати је флуоросцентна од 20 вати, која штеди 80 одсто енергије. Када је у питању уштеда, израчунали смо да је она на годишњем нивоу између седам и 13 евра по сијаличном грлу. Имајте на уму да је рок трајања обичне сијалице око 1.000 сати, а нове, флуоросцентне сијалице трају три, шест, десет, па и 15 пута дуже. Многи ће пре купити десет обичних сијалица по цени једне флуоресцентне. Када купујете било који производ који троши енергију, важно је да не гледате само цену производа. Треба узети у обзир апсолутну цену, што је цена самог уређаја и енергија коју платите да бисте користили тај уређај. Мислим да се ситуација полако мења, нарочито због економске кризе, опасности од климатских промена и чињенице да морамо да смањимо потрошњу енергије.

А шта ће бити са обичним сијалицама?

Ако све буде у складу са законом, до 2012. године на тржишту ЕУ више неће бити класичних сијалица од 40 вати. Сијалица од 100 вати нема у продаји од прошлог септембра, од 75 вати неће бити од наредног септембра, а сијалице од 65 вати биће повучене септембра 2011. године. И даље ће бити сијалица од 25 вати и мањих. Мислим да ће сијалице велике снаге, које су штетне по животну средину, нестати са тржишта релативно брзо. Сличне регулативе постоје у САД, Јужној Америци, Кини, Русији и у оквиру УН.

Али, сами сте рекли да су нове сијалице скупље од старих, што значи да њихова замена представља велики трошак. Одакле земљама као што је Србија новац за њихову замену?

За државе бивше Југославије, укључујући Србију, може бити интересантан нови систем замене старих сијалица. Радим на неколико пројеката у источној Европи, у оквиру ESCO (компаније за енергетске услуге) које улажу у инфраструктуру и замену старих сијалица новим. Рачун за утрошену енергију се смањује, а ESCO је плаћен од остварене уштеде. То се зове уговор по учинку.

Како то функционише?

Водим пројекат који финансира ЕУ у Словенији, Естонији и Пољској. Расписан је тендер у три општине у ове три државе и ESCO је ангажован на замени старих сијалица и плаћен је од уштеде. На пример, ако постоји систем у коме је 1.000 класичних уличних светиљки замењено новим, годишњи рачун за струју није више милион евра, већ је за 400.000 евра мањи. Од те уштеде плаћена је замена сијалица, а новац од будуће уштеде може бити уложен у образовање или инфраструктуру. У поменуте три општине имали смо уштеду од 40 до 45 одсто. Показало се да овај модел функционише изузетно добро. Сада радимо на пратећем пројекту који ће, надам се, финансирати ЕУ. У Словенији има око 200 општина, а у Пољској око 2.500. Ми желимо да се овај систем развија и да се примени и у земљама бивше Југославије. На сваких 10 становника у просеку дође једна улична светиљка, што је неких 150.000 у Београду. Постоји велики потенцијал у смањењу утрошка енергије за осветљење у Београду, реч је о милионима евра годишње.

Владимир Јокановић

---------------------------------------------------------------

Опрез при куповини

 Препорука потрошачима је да при избору провере процењени радни век сијалице, енергетску класу производа и јачину изражену у луменима

Да ли је у Србији у овом тренутку замена обичних сијалица „штедљивим”, по садашњој цени струје, за просечног потрошача исплатива?

(/slika3)Једно од мишљења је да би прави ефекат био остварив само када би биле постављене у целој кући, а да би моралида прођу месеци како би ова инвестиција од неколико хиљада динара олакшала буџет.

Други су дошли на идеју да нов систем осветљења испробају тако што би расвету поставили у ходницима стамбених зграда, што би било изводљивије јер би станари поделили трошак. Процењују да би рачуни за потрошену заједничку електричну енергију били смањени за три пута, а да би се инвестиција исплатила већ за пет месеци.

Судећи по коментарима корисника на интернет форумима квалитет енергетски ефикасних сијалица које се продају на нашем тржишту тренутно је много важније питање. На бувљацима и у радњама могу се наћи и по цени од 80 до 100 динара, док рецимо „филипс” штедљиве сијалице у специјализованим радњама (од пет до 23 вати) коштају од 400 до 450 динара. Препорука потрошачима новосадске фирме „Ултра лајт” је да заобиђу пијаце где се продају фалсификати, а да осим провере произвођача погледају и процењени век сијалице, као и енергетску класу производа.

– Век сијалица које продајом је око 8.000 радних сати, а у хипермаркетима се могу наћи и знатно јефтиније чији је век око 3.000 сати, на шта купци обраћају пажњу. Важно је и да ли је сијалица А или Б енергетске класе па и то треба проверити – каже Тигран Рачић, власник предузећа за продају расвете „Ултра лајт”.

Потрошачи на интернет форумима коментаришу и да енергетски ефикасне сијалице дају слабије осветљење од конвенционалних, али и да мање загревају. Као ману наводе и то што се не препоручује често паљење и гашење тако да нису погодне за све просторије.

– Што се тиче јачине осветљења то је ипак субјективан осећај. У почетку производње ових сијалица то можда јесте био проблем али је он сада превазиђен. Енергетске сијалице нове генерације сада већ врло брзо остварују пуну јачину и то за кратко време, а произвођачи су у обавези да наведу тачну јачину сијалице изражену у луменима. Тако је лако упоредити производе – истиче наш саговорник. Он, ипак, сматра да су оне (скупље и до 15 пута од обичних) луксуз за домаће потрошаче и да би држава која се залаже за побољшање енергетске ефикасности морала да пружи одређене олакшице за ове производе.

– Онима који живе близу границе са Мађарском више се исплати да их тамо набављају јер се стално организују промоције и попусти. Цена у Србији је висока – каже Рачић.

Електропривреда Србије урадила је пре неколико година студију о могућим ефектима уштеде преласка на енергетски ефикасне сијалице, али за сада не постоји податак колико домаћинстава је овакве препоруке усвојило. Грађанима је тада подељено око 120.000 оваквих сијалица које су завршиле у око 60.000 домаћинстава.

И. А. – Ј. А.

--------------------------------------------------------------

Огромна уштеда

Према анализама ЕПС-а, штедљива компакт флуоресцентна сијалица (CFL) снаге, на пример, 20 ватиу потпуности мења класичну сијалицу са усијаним влакном која има пет пута већу снагу, дакле 100 вати. Та штедљива сијалица има исти светлосни флукс, дакле, даје исту светлост. Према томе, јасно је да штедљиве сијалице у истом временском периоду троше пет пута мање електричне енергије. Узто,трају чак десет пута дуже. „Класична” сијалица траје у просеку 1.000 сати, док је век трајања штедљиве сијалице 10.000 сати.

На примеру коришћења сијалице од шест сати дневно, дошло се до рачунице: „класична” сијалица потроши 18 киловат-часова електричне енергије месечно, а „штедљива” сијалица свега 3,6 киловат-часова. Ако једна сијалица, уз рад од шест сати дневно, смањује месечну потрошњу за 14,4 киловат-сати, јасно је да би три милиона таквих сијалица, дакле у сваком домаћинству бар по једна, смањило месечну потрошњу за 43,2 милиона киловат-сати.

То је на месечном нивоу вредност електричне енергије од око 2,2 милиона евра. Смањивањем потрошње електричне енергије, смањујемо потрошњу необновљивог ресурса – угља, самим тим смањујемо и утицај термоелектрана на животну средину.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.