Компјутери могу да читају мисли

Неми могу да проговоре, парализовани да пишу. Ово звучи као далека будућност, али на овогодишњем сајму информатичких технологија у Хановеру, ЦЕБИТ-у, већ су приказани пројекти чији је основни циљ-читање мисли.

Ствар функционише једноставно. На главу се стави капуљача са електродама. Електроде мере електричне сигнале у мозгу који се шаљу у компјутер и он извршава наредбе.

Из фирме g.tec објашњавају, преноси Дојче веле, да систем не функционише тако да помислиш слово А и компјутер напише то слово, него се на екрану појављује низ слова и онај ко има електроде на глави мора да се концентрише на слово А.

То изазива импулс у његовом мозгу који рачунар сними.

Тек након те процедуре, рачунар је у стању да препозна сигнал и напише слово А.

То је тек почетак. Систем би убудуће могао да се повеже са разним уређајима. Рецимо са неким системом који би аутоматски отварао врата.

Систем има и мана - кошта 4.000 евра и још не функционише беспрекорно. Ипак, тестови са здравим особама су показали да у 80 одсто случајева те особе за свега неколико минута науче на управљају системом. Код болесних особа је, нажалост, то спорије.

У пробној фази је и пројекат Техничког универзитета из Берлина, намењан возачима, који се такође појавио на ЦЕБИТ- у. И овде капа у коју су уграђене електроде чита мисли онога ко је стави. Крајњи циљ је да систем препозна ситуацију у којој возач мора нагло да закочи.

У ту сврху тест особа седа у симулатор аутомобилских трка. Увек када возило испред њега закочи, то мора да учини и тест возач. Систем при томе региструје сигнале мозга. На тај начин може да се региструје да ће возач да закочи 200 милисекунди пре него што сигнал из мозга стигне до мишића ноге.

Тај кратки период могу да искористе системи унутар аутомобила, да на пример одмах активирају сигурносни појас. Ипак, да не би сваки возач аутомобила имао на глави капу с електродама натопљеним посебним гелом, већ сада се ради на електродама које остварују контакт с кожом и без влажења.

У будућности би електроде сигнале мозга могле читати и ако се уграде, рецимо, у кров аутомобила. Ипак, цена свих оваквих система и даље је превисока како би се могло кренути у серијску производњу.