Наш фудбал плаћа „данак у крви”

Ваљда је челницима Војводине досадило да слушају ону чувену лалинску ругалицу везану за менталитет њених играча – заправо за њихова гостовања у главном граду. А она гласи: Војводина губи утакмицу у Београду чим пређе мост на Дунаву код Бешке. Зато су и решили да нешто мењају. С тренером Бранком Сосом Бабићем, кренуло се у озбиљан посао. Значајни део пројекта обављен је на припремама у Анталији, а плодови треба да се уберу у наствку првенства, и полуфиналу Купа. Иако је то први пут да Соса тренира лале, није му како каже и неће бити највећи изазов у каријери.

Бабић и Новосађани желе да направе нову победничку Војводину, у ствари да створе екипу са такозваним победничким менталитетом, који у нашем фудбалу осим Црвене звезде и Партизана има мало који клуб.

– Желимо да створимо тим који ће бити у стању да игра високу одбрану и да на половини противника одузме лопту, припреми квалитетан напад и ефикасну завршницу. За стварање такве екипе потребно је време и много рада, али и да играчи схвате шта од њих стручни штаб тражи и да покажу јаку жељу да промене неке навике да би напредовали. У том правцу направили смо за сада мали корак напред, а заузврат добили велико задовољство – казао је Бабић и наставио – Хтели смо и да бодовна разлика између нас и „вечитих” ривала буде мања, да бисмо могли да им угрозимо позицију у шампионату. Не кажем да то и сада није теоретски могуће, али ипак није реално. Међутим, ми ћемо наставити да коригујемо и унапређујемо игру све до кључне утакмице са Партизаном у полуфиналу Купа.

На питање шта мисли о ОФК Београду, једном од конкурента за трећу позицију на суперлигашкој табели и полуфиналисти Купа, казао је:

– Много ми је драго што су се консолидовали и кадровски и организационо. ОФК Београд је у српском фудбалу имао улогу да га вуче напред. Сваки његов успех ми је веома драг и због тога што је много боље када вам је ривал приближног квалитета и снаге, јер је онда свака утакмица дерби.

По његовом дубоком уверењу ништа се у нашем фудбалу неће решити без улагања у инфраструктуру, која је катастрофална, играче, тренере, школе...

– Инфраструктура је приоритетан проблем. Могао би се решити пажљивијим издавањем лиценци за такмичење, да се не би дешавало да неки суперлигашки и прволигашки клубови имају много горе објекте од оних који су два ранга такмичења ниже. Спровођење ових мера било би сигурно веома болно годину-две, али би се ово питање трајно решило.

А да ли треба нешто мењати у струци рекао је:

– Школа за лиценцу треба да фабрикује перспективне људе и да цени само знање, јер је остало ирелевантно. У најбољим лигама треба да раде искусни тренери и они који могу да се носе са проблемима. У противном добија се само велика конкуренција незнања и све више нелојална конкуренција када је посао у питању.

Искусног стручњака и педагога нарочито иритирају две ствари, што се траже резултати од играча и тренера који месецима не добијају плате и што нам странци све више одводе талентовану децу.

– Наш фудбал у овом тренутку плаћа „данак у крви”, јер се спушта старосна граница и то нам свакако неће донети добро. Свој златни рудник, нашу талентовану децу, бољом организацијом и стрпљењем требали бисмо да много више користимо. Овако они одлазе прерано, а богати за мале паре добијају играче који за неколико година вреде право богатство – тврди Бабић.

По његовим речима без улагања нема напретка, а да фудбал може и у нашим оквирима да буде профитабилан послужио се изјавом председника Динама Здравка Мамића који је устврдио да је Динамо најпрофитабилније предузеће у Хрватској са профитом од 100 милиона евра.

– Све ово што сам навео требало би да буде разлог да прст на чело ставе они који су задужени за ту област и коначно почну да решавају ствари које би нам омогућиле напредак – закључио је Бранко Бабић.

-----------------------------------------------------------

Погрешно протумачен

– После утакмице с Радом у јесењем делу првенства остала је недоумица шта сам заправо хтео да кажем критикујући лошу игру појединих странаца из редова Војводине. Ниједног тренутка, никада у каријери, играче нисам делио по боји коже, нацији, вери, годинама... Моје једино мерило је озбиљност и одговорност према послу. Дакле, никада нисам гледао да ли је неко бео или црн, већ искључиво је ли на трену био добар или лош.

-----------------------------------------------------------

Титуле нису резервисане за „вечите”

Бабић каже да га невероватно нервирају изјаве типа да су само Црвена звезда и Партизан „претплаћени” на титуле.

– Ако је тако и ако би тако било, као што неки тврде, онда не знам зашто бисмо уопште радили у фудбалу. Уништити мотив и жељу да се стигне до највећег домета равно је самоубиству српског фудбала.

Д. Вучинић