Дневник једне труднице

После мужева, стигоше на ред и Њихово височанство свекрве. А оне помислише да ће се овога пута извући. Е, па не може то тако лако, будуће баке! Морам и вас да овековечим. Јер какав би то био дневник да и вас нисам негде поменула? Свакако, неискрен! Без наших незаобилазних свекрва живот једне супруге, труднице, будуће мајке не би био потпун, можда не тако комплексан, понекад можда мало и болан, компликован, али и радостан.
Да ли су наше свекрве заиста за све криве? Да ли су оне узрок наших суза и незадовољстава? Или, због њих се осећамо храбрије, одважније, сигурније, спремније за победу над животом. Нису ли оне те које нас нагнају да се боримо за своје парче сунца, за свој живот, за своје "ја"? И откуда тај назив свекрва? Можда је у овај назив народ ипак уткао и помало истине? Зар наш Вук Караџић није могао да пронађе у језичкој ризници неку лепшу реч?

Драги моји "кривци за све", ипак ћу стати на вашу страну. Јесте да нас понекад секирате и да своје синове љубоморно чувате, али без вас не би било успона и падова, среће, али и незадовољстава. А то је живот, пун амплитуда и разних фреквенција. Коме бисмо терале инат, коме би пркосиле, ко би нас подучавао вештини опстајања? Ко би нас непрестано надзирао, "саветовао" – како да кувамо, како да уређујемо стан, како да се понашамо? Ко би нас опомињао за готово невидљиву прашину на полицама и нераспремљен кревет?

Увек сам се питала да ли постоји идеална свекрва? А идеална снаја? И да ли мајке наших супруга заиста могу да нас воле као ћерке? Или је то само поза пред другима? Какав је то однос између снаја и свекрва и постоји ли идеална заједница? Да ли ми снаје можемо удовољити многобројним амбицијама наших свекрва и шта то све треба да урадимо да бисмо досегле њихов идеал?

Драге моје сапатнице труднице, да ли вам се понекад чини да све што урадите није довољно добро за вашу средину? Можете и да дубите на трепавицама, изигравате Мајку Терезу, али то неће бити схваћено у вашој најужој породици. Оно што се некада сматрало добрим акредитивом за брак (лепота, образовање, биографија, имовинско стање...) временом постаје нешто што се подразумева, а апетити и даље расту. Следећи захтев је да родите мушко дете, зарађујете добро, одрекнете се своје мајке, при том и да будете скромне и одрекнете се неких малих ствари које вам улепшавају живот... Уз то, требало би да будете и сјајна куварица, боља и од Џејмија Оливера. Стан би требало да вам изгледа као музеј, а цвеће као оно из ботаничке баште. Уз све то, требало би да увек имате спреман осмех за своје најмилије, па чак и ако вас тог дана глава боли до бесвести. Наравно, било би препоручљиво да имате јаке живце и бескрајно стрпљене како бисте одслушали, по стоти пут, приче из младости ваше свекрве. И да увек климате главом, у знак одобрења, и, наравно, одушевљења. Препоручљиво је да се до те мере фасцинирате овом испричаном бајком, да ваша драга свекрва помисли да сте спремне да јој подигнете споменик захвалности на Калемегдану. И тада ћете можда досећи тек делић тог савршенства. Али савршени ни тада нећете бити, чак ни уз осмех до ушију, најлуксузнији поклон и највећу торту од свих торти...

Додуше, руку на срце, постоје и оне свекрве које ће вас у благословеном стању мазити и пазити, угађати, присећајући се при том како је то било кад су оне биле трудне. Наравно под условом да им родите мушког наследника. Можда са њом и пронађете заједнички језик, уз сав генерацијски и друштвени јаз који вам се понекад чини непремостивим. Можда је љубазност ипак та која гвоздена врата отвара. Помирите се са чињеницом да нећете никада бити идеални, али барем покушајте да себи олакшате и улепшате живот, колико је то могуће! Не заборавите, и свекрве ће бити баке ваше деце! А баке се увек највише воле, зар не? Па нека онда тако и буде. Деци не треба ускраћивати то богатство и срећу. Деца мењају свет и руше и највеће баријере.

Отворите широм врата вашим свекрвама и разумите њихову старост, па чак и ако оне не разумеју вашу младост. Младост ипак побеђује сав себичлук и сујету. Јер, добро је познато да старост брзо заборавља младост и да забрањује сва задовољства младалачког доба. Пред нама су године да промислимо, опростимо и не начинимо исте грешке, а пред старошћу само дани, месеци и могућа кајања. Зато, будите толерантне и сетите се вашег детињства! Када вам је бака правила најукусније палачинке, да ли сте тада размишљали да ли бака воли маму и обратно. Јер бака је за дете најбоља особа на свету и таква треба и да остане! А за прашину, кување, спремање стана и бригу око деце, већ ћемо се некако снаћи.