Из Хага у Ротердам

Специјално за "Политику"
РОТЕРДАМ, јула – "North Sea Jazz", највећи светски џез фестивал, успешно се преселио из Хага у Ротердам. Продукција Mojo Concerts била је принуђена на овај потез када је Конгресни центар у Хагу објавио демонтирање највеће сале Statehall и реконструкцију осталих простора, што би смањило дневни капацитет за пет до десет хиљада људи. После неуспешних преговора са градским структурама у Хагу, за нови дом "North Sea Jazz-а" одабрана је Ahoy’ арена у Ротердаму, модеран центар са две сале великог капацитета, огромним партерним простором који је требало претворити у довољан број концертних сцена и паркинзима који су послужили за шатре са музиком и ресторане брзе хране. Укупно – 22.500 квадратних метара површине.

"Неки једва чекају да нас сутра растуре", изјавио је шеф прес центра у предвечерје фестивала. Колико ће редовних посетилаца препознати да фестивал може да живи у новом граду, какву атмосферу ће пружити Ahoy’, или да ли ће бити успешно обављена звучна изолација између простора одвојених само монтажним параванима – нека су од питања са којима су се сретали. Већ сутрадан је било јасно да је фестивал преживео, а осим нешто мање посете све друго је било или слично, или боље него раније. Јан Вилем Лујкен, нови директор фестивала, приметио је у званичном обраћању "да се сви у тиму већ осећају као код куће". И публици и музичарима је пријало, па су се добре вибрације из Ahoy’ преносиле до раних јутарњих сати на бројним џем-сешнима по граду.

Овогодишње издање чинило је 180 концертних програма на 14 сцена истовремено, са око 1.300 извођача. На сценама великани и нови таленти, сви аспекти џеза и сродне музике (фолк, блуз, соул, фанки…), мање поп компромиса него последњих година, узбудљиви all-star сусрети и слатка изненађења. Још мало вртоглаве статистике: 2.500 радника на фестивалу, 32 штанда са храном и сувенирима, 6 милиона вати укупне снаге, 267 хиљада киловат-часова утрошене струје, 12 километара струјних и 1.800 метара звучних каблова… Цена дневне карте (без сале са најатрактивнијим џез програмом) износила је 65 евра, а тродневне пропуснице за све просторе 320 евра.

Међу моментима за памћење су: фантастична представа Ренди Крафорд са старим пријатељем Џоом Семплом (промоција њеног првог џезом обојеног албума у каријери), сусрет на врху Џона Скофилда, Џек Диџонета и Ларија Голдингса, концерти Рендија Њумена и Доктора Џона испуњени љубављу према Њу Орлеансу и саосећањем са жртвама урагана "Катрина", труба Криса Ботија уз ухо шестогодишњег дечака у првом реду ("ово је будућност џеза"), земни блуз Ван Морисона са новим, кантри оријентисаним саставом, или гласни и весели Јапанци Soil and Pimp Sessions, са џезом за 21. век. Случајно или намерно, некадашњи најближи партнери Џо Завинул и Вејн Шортер наступали су у исто време – Завинул са биг бенд аранжманима нумера из репертоара састава Weather Report, а Шортер са надахнутим колажом мотива-предложака за неке будуће композиције, изведених у једном даху. Сасвим намерно, саксофониста Џејмс Картер је, вођен овацијама публике, продужио свој наступ за још двадесетак минута, правећи смешним водитеља програма који је више пута покушавао да га скине са бине.