Кантар одскочио у јесен

Док економски посленици ових предновогодишњих дана с нескривеним оптимизмом саопштавају да је наша привреда ове године с растом од 7,5 одсто боља него лане, њихове аграрне колеге се не чују. У овој области, која је, наравно, допринела укупним резултатима, није било ни подбачаја, али ни пребачаја. Процене казују да аграр може бити, условно речено, у минусу један одсто или у плусу за исти проценат.
Када се игра процената и бројки преведе на обичан живот – резултати показују да је ова пољопривредна година била сасвим солидна. Подсећања ради, лане јој се десио пад укупне производње од 5,3 одсто што, опет, није било трагично с обзиром на то да је годину дана раније раст био 19 одсто, али опет као последица пада од 7,2 одсто у 2003. години као резултат драстично сушног лета.

Када се, међутим, с краја трке погледа уназад резултати изгледају још боље. Наиме, почетак године ни изблиза није обећавао. Крајем зиме и почетком пролећа било је пуно падавина, њиве су биле превлажене или поплављене и, све у свему, сетва је поприлично закаснила. Ратари су морали да се преоријентишу на раностасне хибриде који по свом потенцијалу носе мањи принос.

Дуга и лепа јесен потпуно је променила слику аграра. Захваљујући њој и приноси и квалитет су побољшани, па су и ти раностасни хибриди постигли много боље резултате. Земљорадници су стигли све да уберу, као и да посеју пшеницу. Званични подаци кажу да је под овим озимим усевом чак невероватних 606.000 хектара што потпуно у запећак гура познате приче о томе да пшеницу неоправдано занемарујемо и да ћемо због те небриге јести погачу од увозне пшенице. Поређења ради, прошле године хлебним житом је било засејано чак 66.000 хектара мање, род се мери на око два милиона тона, па нам ништа слично није чак ни запретило.

Тема број један ове јесени је кукуруз јер је он најтраженија роба. Статистика још нема званичне податке о роду и за сада само процењује да је у амбаре смештено нешто мало мање од шест милиона тона, уз просечан принос од око пет тона по хектару. То значи да и ове године чак милион тона може да претекне за извоз.

– Цена ове житарице вртоглаво расте – објашњава Милан Простран, секретар Одбора за аграр у Привредној комори Србије. – Пре два месеца у току бербе коштао је седам динара, а сада већ 10,5 динара по килограму и нема "сигнала" да ће се на томе и зауставити. Тражња је велика, између осталог и због извоза, а земљорадници, у чијем је поседу, не продају га чекајући још бољу цену.

Кукуруз је извозни хит већ другу годину. У првих десет месеци ове године извезено је милион тона у вредности од 126 милиона долара и сва је прилика, због дефицита код наших конкурената Мађара и добре извозне цене, да би долари могли и даље да пристижу.

Овако висока цена кукуруза, по традицији, изазове сточарима главобољу. Живинари су већ завапили да би извоз ваљало некако обуздати, а у недостатку те мере прихватили би кукуруз и из робних резерви. Разуме се по нижој цени. Иначе, цена свиња сада је врло ниска, између 70 и 80 динара по килограму, међутим искуство учи да то неће потрајати. При високој цени кукуруза сточари "беже" од това јер им је продаја кукуруза исплативија.

Што се тиче индустријског биља и његов учинак је сасвим задовољавајући. Род шећерне репе са укупно 72.000 хектара је 3,2 милиона тона што је довољно за домаћу потрошњу и извоз од 180.000 тона шећера по повлашћеном режиму у ЕУ. И ове године поприличне девизе могу да се очекују и од извоза уља и маргарина јер база за то постоји. Сунцокрета је ускладиштено 388.000 тона, принос просечни с 186.000 хектара је око две тоне, док су код соје, због кишнијег лета, постигнути и бољи резултати. Просечан принос био је 2,7 тона по хектару, а са 157.000 хектара убрано је 426.000 тона зрна.

Друга је прича економски ефекат свег постигнутог. Земљорадници, посебно они који су сејали уљарице, имали су пех да јачање динара у њиховом случају буде контрапродуктивно. Они су, наиме, поучени дугогодишњом инфлацијом, цену свог производа везали за евро и због тога добили мање новца. Уколико се догодине настави иста монетарна политика нема им куд до да мењају начин уговарања.

-----------------------------------------------------------

Извозни рекорди

Зарада 1,25 милијарди долара

Последњих година српска пољопривреда обара рекорде у извозу, а то ће се према свим показатељима догодити и ове године. Процењује се да би извозом пољопривредних производа могло зарадити 1,250 милијарди долара. То би био раст од чак 14 одсто, док на увозној страни такође има повећања од око осам одсто. У укупном извозу Србије пољопривреда учествује са 19 одсто, а у увозу 6,8 одсто.

Уз увоз вредан од око 850 до 900 милиона долара, укупан обим трговине Србије са светом требало би да донесе суфицит од 300-350 милиона долара.

Као и ранијих година главни разлог за ове резултате није само конкурентност наших производа, мада и ту има великог помака, већ и повластице за извоз на многа тржишта попут ЕУ и земаља у окружењу. У укупном резултатима не може се занемарити и да се црногорско тржиште рачуна као извозно.

У земље бивших југословенских република, Румунију и Бугарску извезено је чак 67 одсто аграрне робе. Међутим, извоз у ЕУ мањи је него годину дана раније.

Добрим извозним резултатима, а вредност извоза пољопривредно-прехрамбених производа из Србије у првих десет месеци ове године достигла је 979 милиона долара, највише су допринели меркантилни кукуруз са извозом вредним 126 милиона долара и рафинисани шећер са извозом од 105 милиона долара. Произвођачи воћа и поврћа су са 264 милиона долара заузели треће место.

Србија је ове године први пут у новијој историји постала нето извозник сточарских производа, са суфицитом од 31 милион долара.

Укључењем резултата размене са Црном Гором значајније је измењена извозна структура посматрана по групама производа. Извоз сточарских производа, посебно меса, млека и прерађевина, удвостручен је – 125,2 милиона долара.

Највећа увозна ставка су цигарете у вредности од 75 милиона долара и, као и увек, група "неконкурентних производа" попут сирове кафе са 102 милиона долара и банана у вредности 27 милиона долара.