Трају шест пута дуже

Прича о штедљивим сијалицама објављена недавно у Потрошачу изазвала је многобројне реакције читалаца. Неки су предлагали да се држава озбиљније позабави овим проблемом, рецимо кроз смањење пореза на ове производе, а велики број примедби односио се на квалитет сијалица које се могу купити на нашем тржишту.

Александар Милошевић, председник невладине организације „Анли” из Београда јавио се са још неким корисним информацијама. Он каже да због изузетно брзог развоја технологије у овој области наши потрошачи нису довољно и правилно информисани. Овај термин код нас се погрешно углавном односи на компакт-флуо сијалице (КФС), али оне су само једна од више врсти енергетски ефикасних где свакако припадају и најновије халогене сијалице. По штедљивости и високом броју радних сати врло су сличне класичним (КФС), али за разлику од њих нису толико осетљиве на честа паљења и гашења па могу да дају веома добре резултате и у степенишној расвети. Такође су и мање осетљиве на влагу па су врло корисне у купатилима.

– Већина ових сијалица на нашем тржишту има радни век шест пута дужи од класичне сијалице, али их има и 15 пута трајнијих. Лед сијалице су још штедљивије, са још дужим радним веком и бољим квалитетом осветљаја, али су и доста скупље. „Олед” расвета је најновија и најскупља – направљена је од танког савитљивог материјал па је можете ставити где год желите. Намерно не кажем сијалица, јер ње и нема. Светлост рефлектује поменути материјал и зато је ово потпуно хладна расвета – објашњава Милошевић. Иначе на сајту ове невладине организације (www.anliustedi.org.rs ) могу се наћи корисне информације о штедљивој расвети и другим аспектима енергетске ефикасности.

Према његовим речима (КФС), нису идеална расвета али су свакака изузетно штедљиве. Најчешће замерке корисника тичу се репродукције дневне светлости

– У последње две године производња се доста усавршила. Осим беле и хладне постоји топло жућкасто осветљење, и то је тек око 80 процената спектра дневне светлости. То се догађа зато што спектар код њих нема континуитет. Људско око је прилагођено дневном светлу које има континуалан спектар и највише му одговара светлост из сијалица са ужареним влакном било обичних или халогених. Наша досадашња истраживања показују да се ови и други недостаци прилично успешно елиминишу пажљивим праћењем упутства произвођача, што већина потрошача не чини и комбиновањем више врста расвете – каже наш саговорник.

На тржишту Србије највећи недостатак ових сијалица је цена. Она је још доста висока и то првенствено због тога што у Србији још не постоји осмишљена дугорочна стратегија штедње струје. Држава, додаје, нема подстицајне мере у ценовној и фискалној политици кад је реч о енергетски ефикасној расвети.

Милошевић саветује потрошаче да при монтажи сијалицу никада не држе за балон, већ за баласт, као и да се труде да прегореле (КФС), не разбију. Ово је значајно због живе, коју садрже, због чега произвођачи напомињу да се не бацају у класичне контејнере.

– Законска регулатива која регулише ову област тек је у повоју. Док се не омасови употреба контејнера за електронски отпад, потрошаче треба упозоравати да (КФС), не бацају у контејнер, већ да их одложе. Ових контејнера већ има на неким београдским општинама, попут Палилуле а ускоро ће их бити и на другим захваљујући пројекту који припремамо – каже Александар Милошевић.

Ј. А. – И. А.