СТИВ ГОС

Пре четири године лидери ЕУ састали су се у Копенхагену како би размотрили да ли ће отворити своја врата бившим социјалистичким земљама источне Европе. Закључак је био: "Да, али..." Такође су поставили одређене услове које свака земља мора да испуни пре него што постане члан. Можда најбитнији од "Копенхашких критеријума" јесте могућност земље да буде конкурентна на јединственом тржишту ЕУ. Србија ће морати да положи исти испит, дакле да ли се фармери у Србији могу такмичити са фармерима у Француској, Немачкој, Мађарској, Пољској...

На први поглед одговор који се намеће јесте – не. Ове године приноси пшенице у Србији су били само 62 одсто од просека ЕУ, а приноси кукуруза само 69 одсто, приноси млека по крави су отприлике пола приноса ЕУ, а без обзира на то фармери у Србији користе сличан ниво улагања у односу на њихове еквиваленте у ЕУ. Ако узмемо у обзир и чињеницу да су фарме у Србији знатно мање од већине у западној Европи, онда изгледа немогуће да ће ова земља икада бити у могућности да буде конкурентна.

Али ново истраживање које је спровело петнаест пољопривредних станица, уз помоћ Института за примену науке у пољопривреди, пратило је индивидуалне учинке 360 приватних пољопривредних газдинстава у Србији и открило потпуно другачије стање прикривено статистиком. Док су просечни приноси заиста ниски, трећина ових пољопривредних газдинстава ради много боље од тога, производећи приносе пшенице и шећерне репе који се разликују од просека ЕУ за свега пет одсто, а приносе кукуруза и јечма и до 25 одсто више од просечног фармера ЕУ. Што се тиче сунцокрета, ситуација је још боља: приноси у Србији су већ изнад просека ЕУ, а најбољи фармери производе и за 70 одсто више. Ова пољопривредна газдинства су већ у могућности да се изједначе са конкуренцијом у ЕУ.

Подаци и бројке о трговини показују да се то већ сада дешава. Србија има приступ ЕУ без царина за све пољопривредне производе, уз квантитативни лимит само за говедину, вино и шећер. Ова прилика се увелико користи – ове године Србија је у ЕУ извезла знатне количине шећера, кукуруза, малине, вишања, пшенице... у укупној вредности вишој од 400 милиона евра. Не само да се Србија може такмичити већ је и сад конкурентна.

Изазов за било коју партију која буде руководила Министарством пољопривреде после следећих избора биће како проширити тајну успеха најбољих фармера у Србији на све њихове суседе како би ова земља реализовала свој потпуни потенцијал на тржишту ЕУ које је већ свакако потпуно отворено према њој.

Потенцијал је огроман. Уколико би сви фармери достигли ниво најбоље трећине фармера у централној Србији и Војводини, у складу са тим би се принос пшенице повећао за милион тона, принос кукуруза за преко шест милиона тона годишње, јечма и сунцокрета за по 200.000 тона годишње и шећерне репе за 600.000 тона годишње. Какве би користи имали фармери у Србији од тога? Само за шест побројаних усева, бруто профит рада фармера ће се дуплирати, од 65 до 130 милијарди динара годишње,  а што се тиче сточарства и хортикултуре добит би била још већа. Помоћ фармерима да испуне свој потенцијал који већ постоји вреднија је од било које субвенције коју сад примају од Министарства пољопривреде и свега што ће можда добити као помоћ од ЕУ у трци за чланство у ЕУ.

Дакле – да, Србија се може такмичити и већ је конкурентна у многим областима. Ако фармери у Србији могу учити једни од других, онда они већ поседују кључ сопственог успеха.